Ову страну рата Анри Леви не види у тексту који хоће правду за једног човека. Он тражи да Европа нађе свој дух и одмах пусти Јована Дивјака на слободу! Европска правда? Да, управо тако!

Из премисе да су људска права и антидискриминациони закони универзалне категорије можемо закључити да ће ова либерално-секуларна песница да крене и на остале религије и увјерења.

Тешко се можемо одупрети једном здраворазумском утиску да су војници заправо били колатерална штета, а да Сједињеним Државама управо одговара једна квазидемократска држава која ће представљати трајни извор нестабилности у овом делу Европе.

Свако ко детаљно и објективно анализира рад др Срђе Трифковића може закључити да ту нема ни једног детаља који би могао бити разумно оправдање за забрану уласка тог човека у једну демократску државу. Због тога је разлог измишљен.

Као крајњи резултат целе ујудурме, имамо само још један закон који је немогуће спроводити у дело, и који доприноси даљем срозавању институције закона у Србији. Утешно је што најављују да ће бити промењен већ крајем овог месеца.

За пад рејтинга владе, њен нерад и неуспехе у решавању бројних проблема требало је на некога упрти прстом те је и потегнуто питање реконструкције владе. Јер, боже мој, избори су ту, ванредни или редовни, а рок је кратак да се ствари нешто битније поправе.

Развојну банку Србије требало би у иницијалној фази формирати као монолитну структуру на једном власничком нивоу. Основни капитал би уложила Влада, тако да би ово требало битипоследња намена инвестирања средстава од приватизације Телекома.

У драматичном расплету светске комедије капитализма, испоставља се не само да нема довољно стиропора, већ је понестало и сира. Гладне масе арапског света дижу ових дана свој глас и своја тела против домаћих дебелих мачака и траже своју нафту.

Није то тај протест који овде куља ван очију јавности, није то та порука коју обесправљени и они који су се овде помињали имају да пошаљу свету и граду и властима.

Био ја у праву или не, најбоље је не распаљивати се, али радити свој посао. Србија је одавно платила данак у крви, зноју и сузама да би се шалила са својом државношћу. За остале ствари нека свако бира шта жели. Што се мене тиче, ја ћу и даље јести урмашице и кадаиф, чак и да то муфтија забрани.