Izvestan broj stranaca iz zemalja članica NATO-a, takođe je angažovan na stalnim i povremenim poslovima u Vladi, ministarstvima, službama i agencijama, Vojsci i Policiji Srbije, čak i Narodnoj banci.

Koga je na Zapadu briga što „miniranjem“ Južnog toka Srbija gubi finansijske benefite i gasno-energentrsku sigurnost. Treba je dodatnim priticima i ucenama naterati da potpuno „digne ruke“ od Rusije i tako u celini ugrozi svoju ekonomiju. Ako se Srbija, sa takvim svestranim tradicionalnim odnosima sa Rusijom „slomi“, šta preostaje drugim zemljama.

Dok je bila ambasador u SAD, zadesila ju je i jedna “afera”. Nepoznata osoba poslala je na adrese hrvatskog ministarstva spoljnih poslova i više novinskih redakcija video zapise sa kojih se vidi kako njen suprug službenim automobilom vozi decu u školu. Prijava je, razumljivo, dovela do brzog reagovanja nadležnih organa: smenjeno je lice koje je podatke prosledilo.

Premijerova konferencija za medije u subotu, 27. decembra, nije predstavljala nikakvu prekretnicu u njegovom načinu obraćanja javnosti. Još jednom se sastojala se od praznih petparačkih fraza o tajkunima od kojih je Srpska narodna stranka oslobodila Srbiju, izvukla zemlju iz čeljusti razbojnika i vratila je građanima.

Ukoliko Ukrajina uđe u NATO, što i jeste cilj zapadnih sila i NATO pakta, Rusija gubi neophodnu stratešku dubinu teritorije. Ona će biti opkoljena NATO državama i strateški naći će se u teškoj poziciji. 

Cifru od 4.000 dinara, poverilac, javno komunalno preduzeće, uplaćuje izvšiocu kao avans da bi se pokrenuo postupak  naplate, nezavisno od ishoda, da li je predmet možda u zastari, ili je  dužnik  nezaposleno lice, pa u tom slučaju naplata nesprovodiva, i dug većinom nenaplativ.

On je postao suštinska i ogoljena metafora bahatosti, osionosti, arogancije, populizma, socijalne demagogije i nepoštovanja osnovnih principa pravne države što se inače može često prepoznavati u delovanju vladajuće koalicije.

I pored mantre vlasti u Srbiji da je zemlja na evropskom putu od koga neće odustati i sa koga neće skrenuti, rastojanje između Beograda i Brisela, nikako se ne smanjuje. To, međutim, nije razlog za Evropsku uniju da ne postavlja pitanje kada će se i Srbija priključiti sankcijama uvedenim Rusiji.

I dok se premijer još nije izjasnio o mišljenju i predlogu ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, oglasio se šef srpske diplomatije, nesalomivi Ivica Dačić. On je, kako se i moglo očekivati, izjavio da Srbija neće menjati svoje prioritete.

Osnovni cilj „revolucije“ bio je instaliranje u Predsjedništvu BiH takvog srpskog člana koji će sprovesti, zajedno sa dva druga člana, neophodne ustavne reforme koje će dovesti, kada to bude bilo zahtijevano od Zapada, do stvaranja centralizirane BiH pod upravom Bošnjaka umjerene muslimanske orijentacije, a na principu: „jedan čovjek, jedan glas“.