Srbija je i ovom odlukom oštećena, jer podaci pokazuju da oko 98-99% tražilaca ne dobija azil, što pokazuje da nema političkog progona, niti opravdanog straha od progona, koji bi doveo do pozitivne odluke. Zbog toga Beogradu smatraju da bi do smanjenja broja tražilaca azila dovelo proglašavanje Srbije za zemlju sigurnog porekla.

Ovo je bila jedna vrlo uspešna pokazna vežba. Nama se može desiti da ustaška vojska dođe do Šimanovaca, a da mi to ne znamo jer je komesar naredio medijima da ne talasaju, ili da se izazove panika, poput one koju je izazvao Orson Vels svojevremeno radio dramom Rat svetova.

Suština ove „neslobode izbora“ nije formalna ni vremenska – da su se ovi lokalni izbori održali kada i svi ostali (2012) ovoga ne bi bilo. Tačno, ali to samo zbog toga što „ekipa“ ne može fizički da pokrije ceo izborni teren (državu). Srž problema je u tome što je sila neslobode postala obrazac ponašanja. 

Čitajući ova dva suprotstavljena teksta, pristalice teorije zavere zaključiće kako su ,zapravo, prisustvovali puštanju probnog balona. Prvo obaveštenje poslato je sa namerom da uznemiri i naljuti javnost, za njom je stigao demanti koji će je umiriti i uspavati... Postupak će se zatim ponavljati po istoj šemi.

Kina nije reagovala. Isprva mediji su preneli da Peking nije obavešten o preletu američkih aviona, a onda su izvestili da je Kina ipak bila upoznata sa navedenim preletom, ali nije učinila ništa da bi branila svoju zonu. Nije čak ni zvala letelice koje su povredile kineski prošireni vazdušni prostor.

Upućeni kažu da su za proizvodnju čipova potrebne decenije usavršavanja prateće infrastrukture. EI Niš je još 1962. počela sa proizvodnjom poluprovodničkih komponenti, da bi krajem osamdesetih imala solidnu tehnologiju za pravljenje čipova ali sankcije i katastrofalna ekonomska politika učinili su svoje.

Ovako brutalan udarac prijatelja iz Ankare nije, izgleda, bio očekivan u zvaničnom Beogradu, čak ni među domaćim političarima naviknutim na neprestane šamare i ćuške, tako da su prve reakcije bile nemušte izjave da takve reči ne doprinose napretku dobrosusedskih odnosa.

Zatim će uslediti pojava već ranije zapažena u sličnim prilikama pri izmišljanju “novog” jezika: pronalaženje po svaku novih reči i izraza kako bi se “naučno” dokazalo da se novi jezik potpuno razlikuje od srpskog i da sa njim nema nikakve veze, te tako i opravdalo njegovo uvođenje.

Najžalosnije od svega je to što su Vučić, Dačić i Nikolić izdaju na Kosovu pokrivali obećanjima o ekonomskom napretku koji će građane izbaviti od preteće bede, i o ekonomski jakoj Srbiji koja će kasnije moći da se ponovo bori za svoje nacionalne interese.

On je zahtevao i da se u Evropi zabrane video-igrice sa surovim sadržajima; smatrao je da je neophodno onemogućiti  štetu koja se preko interneta može naneti mladoj generaciji, pogotovo deci, podsticanjem rasizma i svireposti.