Ruska podrška Asadu a posebno mogućnost da Damask poseduje S-300 duboko uznemiravaju Vašington i Tel-Aviv, a po mišljenju Januša Bugajskog, Moskva veruje da Asadu jednostavno treba dati još vremena da bi odneo odlučujuću pobedu u građanskom ratu.

Vojvođanski Mađari su očigledno shvatili poruke i priliku koja im se ukazala iz Brisela, a jasno je i da vladajući desničarski krugovi u Mađarskoj priželjkuju reviziju Trijanonskog sporazuma, s kojim se Budimpešta ni dan danas nije pomirila.

U ovim dramatičnim danima, veliku ulogu odigrala je i sedma sila Srbije. Sve vreme pregovora davala je snažnu, gotovo stopostotnu podršku našim pregovaračima, a po stavljenom parafu još i veću. Slično jednoumlje u našoj zemlji gotovo da nije zabeleženo još od vremena diktature najvećeg sina naših naroda i narodnosti.

Dobro je i mudro što na premijerove nadmene i sarkastične reči Srpska pravoslavna crkva nije reagovala, a ostalo je nepoznato da li se predsednik Vlade bar usmeno izvinio patrijarhu Irineju, iako to, razume se, nije nikako isto što i javno izrečena osuda.

Ustav podrazumeva da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Ovim pregovorima koji se vode u Briselu sudbina Srbije se prepušta na milost i nemilost EU koja je većinski priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Opozicija je već kritikovala Madurovo imenovanje za privremenog predsednika, smatrajući to kršenjem Ustava, a sada Kapriles zahteva prebrojavanje svih glasova da bi priznao rezultate izbora i legitimitet novog predsednika.

U toj situaciji, možda je najvažije pitanje koga će podržati SAD i EU. Lekić pre izbora nije dobio podršku tzv međunarodne zajednice, dok je Vujanović otvoreno izjavio da bi o ulasku u Atlantski savez trebalo da odluči crnogorska skupština, a ne građani.

U takozvanoj srpskoj patriotskoj javnosti preovladala je, nakon izgubljenih teritorija i ratova, i nakon favorizovanja proevropske lopovske kaste u Srbiji, ideja da se nakon busanja u grudi i prkosa celom zapadnom svetu, Srbija okrene Miloševoj mudrosti i i nedićevskom patriotizmu, ne bi li stvari bar donekle okrenula u svoju korist.

Priče su veoma slične. Pozvani obećaju da će doći, a onda se, posle prespavane noći, razgovora sa najbližim članovima porodice ili možda nekog razgovora kojim su upozoreni da paze šta rade, najednom sete nekih važnih i neodložnih obaveza koje im stižu baš na dan rasprave.

Izbori su međutim održani ne samo u znaku velikih tenzija između VMRO-DPMNE i SNSD, već i u znaku hronične etničke napetosti između Makedonaca i Albanaca i povremenog nasilja na ulicama, koje je ponovo buknulo početkom marta na ulicama glavnog grada žestokim obračunom mladih Albanaca sa specijalnim snagama policije.