Ако ради посао како ваља, заштитник грађана не може да буде омиљен код власти

Презриво је изражено како изгледа да је омбудсман Саша Јанковић у сукобу са свима.

Један сам од ретких који је још пре неколико година критиковао Заштитника грађана. Тада је он био неприметан и свима по вољи. Као да није ни постојао. Такво држање Саше Јанковића није било достојно функције омбудсмана. Могле су се упутити критике и онима који су једну такву бледуњаву, неафирмисану и нехаризматичну особу изабрали на тако важну функцију. Будући да не располаже овлашћењима власти, омбудсман превасходно делује снагом личног ауторитета. Саша Јанковић га све доскора није имао. Зато су ефекти постојања институције Заштитника грађана у Србији готово занемарљиви.

Дакле, критиковао сам Сашу Јанковића јер се због заштите људских права није сукобљавао са органима државне управе. Број започетих и извојеваних сукоба значио би истовремено и број победа људских права над државном влашћу, ма ко да је њен носилац. Омбудсман би требало да буде савремени витез, омиљен међу слабијима. Но, у први мах, слабији га готово нису ни познавали, а власт га је толерисала, јер је постојање једног таквог независног органа снажило демократски легитимитет државној власти. Због тога што није сметао и што је уливао поверење да и убудуће неће ометати, вероватно је и награђен другим мандатом.

Међутим, тек када је обезбедио свој други мандат, он се осмелио да врши своју функцију и да битније критикује носиоце државне власти, због праксе која није у складу са начелима добре управе.

Будући да парламент нема политички капацитет да контролише рад Владе, јер је претворен у лакрдијашку позоришну сцену за обрачун са карикатуралним остацима опозиције, преостало је једино да Заштитник грађана, као независна институција изван система власти указује на пропусте у раду државне управе.

С обзиром на то да врши надзор над поштовањем људских права од стране државних органа, јасно је да Заштитник грађана не може и не сме бити омиљен од представника државне власти. У супротном, уколико постане мезимче актуелној политици, то је јасан сигнал да он свој посао не обавља на ваљан начин.

Он не сме бити у сукобу са грађанима, будући да је њихов заштитник. Дакле, напокон, Заштитник грађана је на правом путу. Заштитимо овога пута ми њега, али не због Саше Јанковића, већ због институције Заштитника грађана.

Аутор је члан Српског правничког клуба