Ружа Томашић “хрватски Шешељ у сукњи", или како бивша каскадерка "доприноси" помирењу у региону

Ружа Томашић, хрватска политичарка, председница Хрватске конзервативне странке и посланица Европског парламента, која за себе каже како нема длаке на језику, истиче се већ десетак година својим антисрпским изјавама. Оне наилазе на осуде и у Хрватској, али и на одобравање једног дела хрватских грађана, те нема сумње да изазивају зебњу оних преосталих непуних пет процената Срба, колико их још има у Хрватској.

Педесетседмогодишња госпођа Томашић (девојачко презиме Будимир) рођена је у Босни. У младости се бавила рукометом, а са 15 година одселила се код старије сестре у Канаду. После разних послова којима је зарађивала за живот, уписала се на полицијску академију у провинцији Онтарио и завршила је са највишим оценама. Радила је као полицајка на мотору, затим у одељењима за борбу против наркотика и малолетничке делинквенције. Снажне грађе и висока 180 центиметара, једном приликом је савладала четворицу хулигана који су напали њеног колегу полицајца, док је други пут, по задатку прерушена у проститутку, претукла једну “несуђену муштерију” због тога што јој је предлагала сексуалне перверзије. Полицајци који су се, по договору, налазили у близини дошли су да је “ухапсе”, а заправо да спасу несрећника кога је тукла. Сем посла у полицији, учествовала је и као каскадер у телевизијским серија “Досије икс”и “Миленијум”.

Преломни тренутак у њеном животу био је несумњиво сусрет са Фрањом Туђманом. Приликом његовог боравка у Ванкуверу, где је РужаТомашић тада радила, она је, пошто је претходно завршила течај за заштиту владиних функционера, одређена да буде члан његовог обезбеђења. На позив ”оца хрватске нације”, пристала је да дође у Загреб и постане део тима обезбеђења у Банским Дворима, а што је била и у време када је Стипе Месић био председник. Пошто се 1991. године тешко разболела, отишла је на лечење у Канаду, у којој је остала до 1998. године.

Тада се са целом породицом преселила на Корчулу, где је и почела да се бави политиком, уписавши се у Хрватску странку права. Као посланик ове странке била је посланица у Сабору од 2003. до 2008. године. Године 2006. претрпела је мождани удар, од кога се опоравила и наставила политичке активности.

Незадовољна политиком тадашњег председника странке Анта Ђапића, 2009. године основала је нову странку, Хрватску странку права др Анте Старчевић, постала њена председница и била посланица у Сабору од 2011. до 2013. Те године изабрана је у Европски парламент, а у јануару 2015. приступила је новооснованој Хрватској конзервативној странци, у којој је је опет заузела место на врху, као председница.

Надимак који су јој недавно дале једне наше новине “Хрватски Шешељ у сукњи” Ружа Томашић је заслужила својим вишегодишњим изјавама, заправо, непрестаним претњама преосталим Србима у Хрватској (или “хрватским Србима” како их она обично назива). Ево неколико њених антологијских порука:

Вријеме је да се гласно каже истина, да Хрват данас ипак смије рећи у Хрватској да је лопов лопов, а четник четник, да је Хрватска за Хрвате, а да су сви остали гости”.

После једне анкете у којој се само 7% младих изјаснило да не би имало ништа против да склопи брак са особом српске националности, гђа Томашић је у свом стилу рекла: “У чему је проблем ако је 7% младих рекло да се жели удати за Србина? Ја не желим да се моје дијете уда за Србина, ни за Мађара, ни за Талијана, ни за Нијемца. Вољела бих да моје дијете и унучад говоре хрватским језиком”.

“Докле год се не рашчисти тко је у Домовинском рату био агресор, тко је био жртва, док се сви мртви не изброје, док се наши нестали не пронађу, док се не врати све опљачкано и покрадено, док не добијемо новац за све оно што се овдје уништило, то ће се говорити цијело вријеме”.

Недавно је у Борову Селу одржана комерација дванаесторици хрватских полицајаца који су погинули у време Домовинског рата. Хрватски министар одбране Ранко Остојић ( такође Србин) рекао је том приликом да би српске власти показале да су на европском путу кад би омогућиле суђење убицама, на што је министар Александар Вулин одговорио да Хрватска не може да дели лекције Србији о ратним злочинима него да погледа у своје двориште и процесуира ратне злочине.

На то је одмах уследила изјава Руже Томашић:

“Нека они моле бога да ми не почистимо своје двориште, јер ако ми почнемо чистити своје двориште, имат ће они још пуно Срба из Хрватске који ће морати ићи у Србију. Они држе ову државу за благајну и самопослугу а ништа јој не дају”.

На протесте које су после ових њених речи уследили у Хрватској и писма Милорада Пуповца Европском парламенту о испадима његове посланице, она је реаговала поруком како јој је “пуна капа” захтева да се оправдава за изговорене речи “које су истините”, као и појединих хрватских Срба који су рођени у Хрватској, а до Хрватске им уопће није стало. Живе на рачун хрватских грађана, пропутовали су цијели свијет на рачун Хрватске, а да јој заузврат ништа нису дали. Злоупотребљавају своју функцију и спроводе политику, која се одавно претворила у “етнобизнис”.

Нема сумње да ће гђа Томашић, чим се још неко успротиви њеним ставовима, реаговати на себи својствен начин, без длаке на језику, како сама воли да каже. Што изазива реторичко питање: на коме би лечила своје комплексе ниже вредности да у Хрватској није остало још око 5% њених некадашњих сународника?