О Волцеру, Блеру и Кембелу, или како Србија заборавља своје непријатеље

Срби се обично не сећају својих пријатеља и доброчинитеља, а још брже и лакше заборављају и осведочене непријатеље. Не памте чак ни оне из последњих 25 година, чији се допринос распаду Југославије и огромним људским и материјалним жртвама више и не помиње.

С друге стране, указују се почасти и појединцима који су се истакли управо активностима у разарању Југославије и Србије. Тако је, рецимо, Мајкл Волцер, професор америчког универзитета Принстон и један од најпознатијих политичких филозофа данашњице, али и доказани непријатељ наше земље и српског народа, жестоки поборник НАТО – бомбардовања СРЈ – “ничим изазван”, а на предлог Факултета политичких наука проглашен за почасног доктора Београдског универзитета. То је изазвало негодовање и 129 универзитетских професора Београдског универзитета, који су акцијом “Јавни протест против академског и националног самопонижења” захтевали од Сената Београдског универзитета да поништи одлуку. Што се могло и претпоставити, Сенат се на тај захтев није обазирао, а професор из Принстона вероватно није могао да се начуди српском мазохизму.

Средином прошле године било је наговештаја да ће Владу Србије и њеног премијера саветовати бивши британски премијер Тони Блер, такође велики дужник Србије и српског народа, иначе, пред нашим правосуђем оптужен за најтеже ратне злочине управо у време напада на СРЈ 1999. године. Испоставило се затим да вест о непосредном ангажовању Тонија Блера није тачна, али се ових дана може чути да је тај несуђени “саветник”, ипак, веома присутан у Србији. Ангажована је његова фирма за консултантске услуге – формирање тимова у кабинету премијера. Према том уговору, једно предавање је већ одржао Алистер Кембел, бивши Блеров саветник за медије и пропагатор НАТО- агресије на СРЈ .

А још из времена када је Борис Тадић био министар војске, нашу војску је уређивао др Амадео Воткинс, британски држављанин, који је сада ангажован као саветник министра полиције за реформу МУП-а. Др Воткинс није губио време боравећи у Србији. Како се из неких докумената из афере “Викиликс” може утврдити, Американци су га користили као извор података, а нема сумње да је то био и за одговарајуће службе у Великој Британији.

Међутим, то је само део онога што нам се догађа. Известан број странаца из земаља чланица НАТО-а, такође је ангажован на сталним и повременим пословима у Влади, министарствима, службама и агенцијама, Војсци и Полицији Србије, чак и Народној банци.

Њима су, као саветницима, доступни и подаци који спадају у највише државне и војне тајне. Необично је (или можда и није ?) што је наведено да ће плате за  ове “консултанте” стизати из Уједињених Арапских Емирата, можда од  “побратима” нашег премијера, а који је његов интерес у томе може се само нагађати.