Današnji dobrovoljci koji iz Srbije odlaze na bojišta u inostranstvu , bar koliko je poznato, ne čine to za novac, već da se bore za svoja uverenja, ali ih to, neće izuzeti iz predviđenih kazni, navedenih u ova dva dopunska člana Krivičnog zakonika – 386a i 386b.

U vreme kad obeležavamo godišnjice svetskih ratova, a ovih dana i 70-godišnjicu srpsko-ruskog oslobođenja Beograda i Srbije od fašizma, moramo biti dostojni naših slavnih predaka, koji su za slobodu svog i čitavog ljudskog roda, položili živote.

Ne sumnjam da će ekonomskim hitmenima iz vlade, pa i samom premijeru, biti žao, ali će s ponosom, već za nekoliko godina, moći da istaknu pred svetskom finansijskom zajednicom, koliko je stepen poverenja u Srbiju porastao. 

Brine nas „potpuna normalizacija odnosa i dobra saradnja“ sa najznačajnijim dijelom „međunarodne zajednice“, onim dijelom koji otvoreno podržava naznačene „narodne stranke“ već 20 godina, a samim tim i njene planove za uništenje Republike Srpske.

Bez obzira na to kako se rat u Ukrajini odvijao NATO i Amerika kao i EU neće tako lako prepustiti Ukrajinu ruskom uticaju. Sasvim je moguće da u jednom trenutku NATO trupe napadnu pro-ruske snage. Tada se otvara pitanje hoće li se ruska vojska umešati?

Bivši radikali koji su se otcepili i promenili ime, nisu, razume se, ni hteli još manje mogli da menjaju sopstvenu prirodu. Danas oni sa više nego poslušnim koalicionim partnerima imaju ogromnu većinu u Skupštini baš kao SPS 1990. te se glasovi poslanika opozicionih stranaka jedva i čuju.

Pošto glupi Srbi to nisu shvaćali, Ameri su ih morali bombardirati da ih urazume. Srbi su, napokon, shvatili lekciju i zapamtili da svi koji su etnički različiti od nekih drugih, a žive u istoj državi, imaju pravo da se odvoje.

Kao i mnogi drugi u Srbiji, i on je svestan težine sadašnjeg stanja zemlje, jasno uviđa da su neophodne godine i godine oporavka da se “stigne do zelene grane”, ali, za razliku od ostalih i malodušnih, nikada na gubi nadu, već je uvek spreman da svoj optimizam prenosi i na mase.

Samo mu još nedostaje Šešelj koji izvlači njegov najprljaviji veš u, recimo, Utisku nedelje. Ipak, da je Zapad zaista želeo da destabilizuje ovu vlast, pustio bi Šešelja koji mesec ranije, tokom predizborne kampanje.

Ideja da građani EU preko direktno izabranih predstavnika imaju važan uticaj na izbor EK predstavljena je kao svojevrsna „demokratska evolucija EU“, ali praksa mnogo više opravdava stav da se u Briselu učvršćuje birokratsko čudovište čija konstrukcija postaje sve komplikovanija i glomaznija i sve dalja od običnog građanina.