Ko to još uvek nastupa pred javnošću kao da se i dalje radi samo o cirkuskom spektaklu, pominjući navodno da će pristati radije da ga obese na Terazijama, nego da daje narodne novce? Ko mu to traži te novce? Njegovi iz stranke? Opet demagogija i predstava! A on leži na kasi sa parama? 

Ono što je možda najzanimljivije jeste to da budući predsednik Vlade kao da nije svestan da se njegova obećanja ne ispunjavaju. Pa tako on, prilikom davanja jednog od neispunjenih obećanja, kaže: „Ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima.

Pobeda od preko 45% glasača donekle je iznenadila sve i pokazala da Erdoganovi konzervativni birači daleko više cene stalni ekonomski napredak, dupliranje kupovne moći, jačanje tradicionalnih islamskih vrednosti i pozivanje na slavnu osmansku prošlost, od zabrana Jutjuba i Tvitera i optužbi za veliku korupciju i nepotizam u AKP.

Ne treba sumnjati da će i ovog puta država reagovati strogo, u skladu sa „evopskim“ načelima. Ipak, istini za volju, treba pomenuti jednu nedavnu presudu, koja može vratiti nadu da je ipak moguće ostvariti ravnotežu i da se granice dozvoljenog mogu postaviti svim učesnicima u javnom životu.

Postoji jedno nepisano pravilo u svetu novokomponovanog biznisa, koji nikako nisu izumeli Srbi, a koje glasi "za prvi milion se ne pita". Izgleda da je najveći Šarićev greh to što prvi, naročito kasnije stečene milione, nije ostavljao negde drugde, u nekoj slobodoumnoj zemlji, Švajcarskoj, ili možda SAD! Tamo gde se milionima u zube ne gleda.

Dok za sve stranke važi izborni cenzus od 5%, to ne važi za stranke nacionalnih manjina. Tako je moguće da Savez vojvođanskih Mađara (SVM) dobije oko 2,2% glasova i 9 poslaničkih mandata, a da Demokratska stranka Srbije (DSS) dobije znatno više glasova (oko 4,1%), a ne dobije nijedan poslanički mandat.

Za poslednja dva naša predsednika države govori se, i u zemlji i u inostranstvu, da su politički interesi razlozi da zadržavanje takvog statusa življenja Vojislava Šešelja  građanina Srbije.

Ono što dodatno navodi na činjenicu da je u pitanju bio teroristički napad koji je bio usmeren na kineske građane jeste činjenica da su se najmanje dva putnika ukrcala na avion sa lažnim pasošima koji su ukradeni na Tajlandu. Osim toga, kontrolori leta su primetili da je avion počeo da se vraća na aerodrom sa koga je poleteo sve dok nije misteriozno nestao sa radara.

Iako je već više od pola veka u egzilu, Dala-lama uživa ogromno poštovanje među Tibetancima u Kini, a ako uopšte i dođe do nastavka dijaloga sa Pekingom, vrlo je verovatno da će, sada već sedamdesetdevetogodišnji Dalaj-lama, zbog autoriteta kojim raspolaže morati da ponovo preuzme političku ulogu u ovom dijalogu.

”Šta bi, po tebi, trebalo da uradim? Da glasam za one za koje se već zna da će imati najviše poslanika, samo da bih se našao na strani pobednika? Prvi na to ćuti, a nastavak njihovog razgovora nisam čuo, jer su obojica izašla iz tramvaja.