Rusija neće doživeti sudbinu Sovjetskog Saveza

U međunarodnoj, a delom i u ruskoj javnosti, povremeno se postavlja pitanje – da li će Rusija opstati u sadašnjim granicama, da li će izdržati sve pritiske kojim je danas izložena, ili će možda pokleknuti, doživeti sudbinu Sovjetskog Saveza. To pitanje u stvari tinja još od raspada velike države, a povremeno se aktuelizira događajima na unutrašnjoj i međunarodnoj sceni. Bilo je vrlo aktuelno tokom teških devedesetih godina, kada je država bila na ivici građanskog rata, zatim zbog događaja oko Čečenije i snažnog razmaha separatizma na Severnom Kavkazu. Danas, to pitanje, iako u nešto blažoj formi, poteže se zbog oštrog sučeljavanja sa Zapadom zbog Ukrajine, zavođenja sankcija i drugih aktuelnih događaja na međunarodnoj sceni od kojih Rusija ne može sasvim da se distancira.

Poslednjih meseci to pitanje vezuje se sa posledicama sankcija i, posebno, isforsiranim padom cena nafte na svetskom tržištu. Očigledno, zapadni stratezi računali su i računaju na podrivanje ruske ekonomije, osiromašenje građana, njihovo nezadovoljstvo, drastičan pad životnog standarda i popularnosti predsednika Putina i njegovo uklanjanje sa vlasti. Sve to moglo bi dalje voditi najpre haosu, međunacionalnim i drugim trvenjima, daljem narastanju separatizma, a zatim raspadu Rusije, što bi, razume se, bila najpoželjnija varijanta iako se to na Zapadu prećutkuje.

Američko izdanje ,,Blumberga’’ objavilo je članak analitičara Leonida Beršidskog u kome on kaže da je takva varijanta malo verovatna, odnosno da pad cena nafrte neće i ne može da obori Rusiju kao što je to bio slučaj sa Sovetskim Savezom. On kaže da sovjetsku imperiju nije ni srušila jeftina nafta nego komunizam. Putinova Rusija nije vezana za ideologiju i to će joj pomoći da opstane - ocenjuje Beršidski.

Godine 1985. gorivo je učestvovalo sa 52,7 odsto u izvozu Sovjetskog Saveza. Ali samo manji deo toga prodavan je za čvrstu valutu, odnosno po tržišnim cenama. Veći deo izvožen je u zemlje sovjetskog bloka za ,,obračunske rublje’’ ili kao razmena za robu koja Sovjetskom Savezu nije bila preko potrebna.

Osim toga, veliki deo čvrste valute dobijene od izvoza nafte, Sovjetski Savez je trošio na kupovinu pšenice. Svojevremena kolektivizacija i pad poljoprivredne proizvodnje učinili su da sovjetska Rusija postane uvoznik velike količine pšenice.

Danas Rusija zavisi od nafte čak više nego svojevremeno Sovjetski Savez. Nafta i gas čine dve trećine izvoza Rusije. Cene nafte odlučujuće utiču na rusku privredu- na međunarodne rezerve, valutne kurseve, državne prihode i bruto društveni proizvod. Međutim, Rusija danas ima značajno jaču privredu. Bez obzira na - kako to kaže Beršidski, ,,konzervativnu ideologiju’’Vladimira  Putina, Rusija je danas ipak kapitalistička zemlja.

Rusija je danas veliki izvoznik pšenice i zauzima u tome četvrto mesto u svetu. I, za razliku od Sovjetskog Saveza, može da prehrani svoj narod. Uvoz prehrambnih proizvoda danas čini 32 odsto ruskog prehrambenog tržišta, ali su to uglavnom proizvodi koji obezbeđuju raznovrsnost. Drugim rečima, građani Rusije će preživeti ako nemaju na trpezi italijanske i francuske sireve i vina, škotski viski ili švajcarsku čokoladu. Osim toga, Rusija danas ekonomski pomaže samo manji broj zemalja, za razliku od Sovjetskog Saveza na čijim je jaslama bilo više desetina država i komunističkih pokreta. Iako su izdaci za naoružanje povećani, Rusija nije ušla u trku u naoružanju. Putin je pošao na devalvacuju rublje ubrzo pošto je cena nafte počela da pada, čime je demonstrirao pragmatičnost. Takva reakcija, po mišljenju Beršidskog, pomoći će Rusiji da izdrži sve zapadne pritiske.

U Moskvi se ne krije da sankcije, pojeftinjenje nafte i neki drugi potezi Zapada prema Rusiji značajno pogađaju rusku privredu i otežavaju situaciju u zemlji. Počnimo od cena koje beleže stalan rast. Zbog pada vrednosti rublje, (krajem avgusta za jedan dolar trebalo je izdvojiti 70 rubalja a za evro čak 80) prehrambeni proizvodi poskupeli su od januara do jula za 10,6 odsto. Najvise je poskupelo voće (25,4 odsto) pa riba i morski proizvodi (17,8 odsto), šećer, džem, čokolada i med (16,3 odsto), ulja i masti (13,2 odsto), hleb i proizvodi od brašna (11,6 odsto), meso i mesni proizvodi (7,0 odsto). To je, bez sumnje, značajno opterećenje za običnog čoveka, koji se i ranije nije baš razbacivao parama. Razume se, sa izuzetkom jednog broja ljudi koji su se ranijih godina obogatili često na ne baš zakonit način.

Narodna mudrost da svako zlo ima i svoje dobre strane pokazala se i ovog puta kao ispravna. Suočivši se sa besparicom i deficitom određenih proizvoda, Rusi su počeli da se oslanjaju na sopstvene snage, da se okreću sopstvenim resursima i da proizvode ono što su doskora uvozili. Poslednjih godinu-dve, u Rusiji je opala proizvodnja putničkih i teretnih vagona, proizvoda od srebra i zlata, neke vrste odeće, motora sa unutrašnjim sagorevanjem, lakih putničkih automobila, posuđa i proizvoda od keramike, obuće, nekih proizvoda za opremu domaćinstava. Ali zato povećana je proizvodnja voćnih konzervi, džemova i kompota, elektromotora i generatora, medicinskih proizvoda i opreme, tkanina, sireva i drugih mlečnih proizvoda, livenog i kovanog gvožđa, mesa i mesnih prerađavina. Stručnjaci ocenjuju da će proizvodnja dalje da raste u onim oblastima gde nisu potrebna veća ulaganja za uvođenje savremenije tehnologije i ozbiljnijih inovacija.

Jedna anketa, sprovedena krajem avgusta, pokazala je da građane Rusije najviše brine upravo povećanje cena. Čak 78 odsto građana strahuje od daljih poskupljenja. Oko 42 odsto građana strahuje da će osiromašiti, 36 procenata zabrinjava porast nezaposlenosti, oko 30 odsto nezadovoljno je zbog korupcije, a približno toliko zbog pada kursa rublje. Zanimljivo je da je zbog rata u Ukrajini zabrinuto samo 22 odsto građana. Anketa kojom je bilo obuhvaćeno oko 2.000 ljudi i u kojoj su istovremeno građani mogli da odgovore na više pitanja, takođe je pokazala da su počeli više da kupuju antidepresivna sredstva.

Raste i nezaposlenost. Svake nedelje od početka godine broj zaposlenih se smanjuje za petnaest do dvadeset hiljada ljudi. Krajem februara bilo je registrovano oko milion nezaposlenih. Prema prognozama Ministarstva ekonomskog razvoja, broj nezaposlenih porašće do kraja ove godine za još 434.000, tako da će ukupna stopa nezaposlenosti iznositi 6 odsto radno sposobnog stanovništva. To je u poređenju sa mnogim zemljama, uključujući i neke članice Evropske unije, sasvim snošljiv rezultat.

Ruse manje brinu sankcije koje se odose na zabranu ulaska u zapadne zemlje pojedinih političara i drugih poznatih ličnosti. One ipak govore o zloj nameri, nekoj vrsti osvete, kažnjavanju, pa i samom povodu za zavođenja sankcija. Nedavno, Sjedinjene Američke države nisu dozvolile posetu toj zemlji predsednici Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentini Matvijenko koja je trebalo u Njujorku da učestvuje na međunarodnoj konferenciji predsednika parlamenata i susretne se sa generalnim sekretarom UN Banom Ki Munom.

Vašingon se nije usudio da zabrani ulazak ruske političarke u SAD, jer je obavezan da dozvoli ulazak svakoj osobi koja treba da poseti sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku, ali je vizu izdao u poslednjem trenutku i pod ponižavajućim uslovima koje gospođa Matvijenko nije mogla da prihvati. Naime, viza je izadata samo za susret sa generalnim sekretarom UN i na rok od svega tri dana a takođe uz uslov da ne napušta područje u okolini Menhetna. Predsednica ruskog Senata je odustala od puta uz takve ponižavajuće uslove. Izjavila je da ,,ponašanje Amerike prema ruskim zvanicnicima u 21. veku liči na divljaštvo i podseća na varvarstvo’’. Vašington, inače, takve kriterijume primenjuje i prema zvaničnicima Severne Koreje i Irana.

Ruska javnost je o svemu tome dobro obaveštena, pa nije ni čudo što zajedno sa svim događajima poslednjih godinu dve dana, građani gledaju na zapadne partnere sa malo ili nimalo simpatija. Neretko i sa – mržnjom. To se pre svega odnosi na Sjedinjene Američke Države. Prema podacima Sveruskog centra za izučavanje javnog mnjenja (VCIOM), gotovo 60 odsto građana Rusije smatra američku vladu neprijateljskom. Jedna trećina ispitanika je nešto blaža u oceni; oni smatraju da Vašington ,,nije dovoljno prijateljski’’ raspoložen prema Rusiji, dok petnaestak odsto ocenjuje SAD kao zemlju sa ,,visokom stopom zločina i odsustvom topline među ljudima’’ Pojedini ispitanici su naveli da su zbog svega toga SAD ,,najomraženija zemlja u svetu’’. To je drastična promena u negativnom smislu u poređenju sa nedavnom prošlosti. Samo pre dvadesetak godina, Amerika je u očima Rusa izgledala kao ,,slobodna država s razvijenom naukom i tehnikom u kojoj uspeh zavisi od ličnih napora’’. Ovde treba napomenuti da građani Rusije prave razliku između običnih Amerikanaca i njihove vlade, odnosno politike koju ona vodi.

Ko je tome kriv i zašto je došlo do takvog naglog zaokreta? Odgovor je dobro poznat ne samo ljudima koji se bave politikom nego i svakom obaveštenom čoveku, kaži analitičari. Taj odgovor je u jednoj studiji slikovito opisao nekada poznati ruski disident, a danas predsednik Američkog univerziteta u Moskvi i profesor Moskovskog državnog univerziteta Eduard Lozanskij.

,,Mi smo vam tako verovali, drugovi na Zapadu, možda više nego i sami sebi. A vi ste nam doneli prevaru i rasulo’’, kaže on

Zategnutost u Ukrajini i dalje je na veoma visokom nivou. Iz Vašingtona bez prekida stižu tvrdnje visokih američkih zvaničnika da Rusija predstavlja smrtnu opasnost po SAD. Predsednika Rusije izjednačavaju sa Sadamom Huseinom, Moamerom Gadafijem i Bin Ladenom zajedno uzetim, a pojedinci, kao Hilari Klinton, dodaju tom spisku i Adolfa Hitlera. Ruski bombarderi, navodno, regularno se pojavljuju blizu američkog vazdušnog prostora.

Nama, koji smo preživeli i koji pamtimo sve opasnosti ,,hladnog rata’’, jača neprijatan osećaj da se SAD i Rusija ubrzano prbližavaju direktnom vojnom sudaru.

Lozanskij dalje kaže da su posle propasti komunizma ruski ljudi maštali i pripremali se da se pridruže velikoj porodici zapadne civilizacije. ,,Naslađivali smo se njenim utemeljivačkim vrednostima kao što su prava čoveka, demokratija, sloboda, tržišna privreda i drugim stvarnim ili izmišljenim dobrima sa kojima je ona asocirala. Iskreno smo verovali da će nam Zapad, a pre svega Sjedinjene Američke Države, pomoći da se to ostvari.

Umesto toga, privreda Rusija postradala je više nego u godinama Drugog svetskog rata. Milioni ljudi izgubili su posao i sredstva za život. Mogućnost i sloboda da se postigne materijalno blagostanje pretvorili su se u slobodu za banditski kapitalizam koji je postao suština stvaranja ekonomskog poretka.

Do svega toga došlo je uz obilatu ,,pomoć’’ Zapada i direktno učešće mnogobrojnih zapadnih savetnika i činovnika iz MMF.

Kada se govori o međunarodnim poslovima, našli smo se u šoku i izbezumljeni posmatrajući na koji način Zapad natura drugim narodima svoje ,,vrednosti’’.

Postkomunistički lideri Rusije prosto su se utrkivali da se dodvore Americi. Ruski predsednik Boris Jeljcin je čak predao Vašingtonu šemu uređaja za prisluškivanje u američkoj ambasadi u Moskvi. To je bio znak prijateljstva i poverenja.

NATO, koji je u godinama Hladnog rata imao 12 članica i bio stvoren za suprotstavljanje navodnoj opasnosti od sovjetske pretnje, odužio se za sve gestove dobre volje tako što je uključio u svoje redove još 16 država (a još nekoliko se nalaze na listi čekanja).

Vladimir Putin je svoju vladavinu započeo potpuno u duhu Borisa Jeljcina. On je ukazao Americi veću pomoć u borbi sa talibanima u Avganistanu od svih saveznika iz NATO pakta uzetih zajedno. Lozanskij kaže da se priseća kako su se za vreme jednog foruma ,,Rusija-SAD’’ na Kapitol hilu američki zvaničnici jedan za drugim oduševljavali Putinom i čak ga nazivali ,,našim čovekom u Kremlju’’

Za sve to, od predsednika Klintona, Buša i Obame došlo je ,,veliko hvala’’. I ne samo u vidu proširenja NATO nego i bombardovanja Beograda i jednostranog izlaska iz ugovora o protivraketnoj odbrani, ne govoreći o svrgavanju legitimnih vlada na postsovjetskom prostranstvu putem podsticanja ,,obojenih revolucija’’, o agresiji na Irak, Libiju i Siriju. I sve se to radilo isključivo sa ciljem ,,zavođenja demokratije i zapadnih vrednosti’’. Ta politika nije samo donela strašna rušenja i bedu tim zemljama, nego je isprovocirala gigantski talas izbeglica iz Severne Afrike i Bliskog Istoka u Evropu. A da se i ne govori o pojavi "Islamske države", novog pokolenja terorista u poređenju sa kojim je Al Kaida bila igračka.

Što se tiče Ukrajine, sve to bilo je zamišljeno ne zbog ,,zavođenja demokratije i evropskih vrednosti’’ u toj zemlji, nego da bi se oslabila privreda Rusije i razrušili njeni čvrsti ekonomski odnosi sa Ukrajinom. Lozanskij smatra da su šanse da Vašington izmeni svoju poziciju oko Ukrajine pri sadašnjoj američkoj administraciji ravne nuli, a na to nisu spremne ni . ,,evropske pudlice’’, kako lidere EU nazivaju zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland i potpredsednik DŽo Bajden. Iz toga proizilazi da opasnost od direktnog vojnog sukoba Rusije i Amerike raste svakim danom.

Ostaje nam da se ponadamo, zaključuje sarkastično Lozanskih, da će vanzemaljci doći na Zemlju da bi sprečili rat.

Ovih dana nagoveštavaju se neke nove sankcije i produžetak već zavedenih. Najavljuju se i nove mere Vašingtona u finansijskoj sferi, pa moskovska štampa već upozorava na nove teškoće, novi pad vrednosti rublje i nove turbulencije u ruskoj, ali i svetskoj privredi. Stratezi u Vašingtonu očigledno ne odustaju od svojih namera.

Rusija, kako tvrde analitičari, ipak neće doživeti sudbinu Sovjetskog Saveza. Ako se u Rusiji ili u svetu nešto drastično ne dogodi, a tako nešto drastično nije na vidiku, niti se može nazreti. Građani će verovatno i dalje teško sastavljati kraj s krajem, živeti bez italijanskih i francuskih vina i sireva, škotskog viskija, švajcarske čokolade i uvoznih pečenica i čizburgera. Ali će imati dovoljno domaćeg hleba i ovsene kaše. Ni toga nisu imali tokom 900 dana opsade Lenjingrada, pa se ipak nisu predali.

Zapadni stratezi su verovatno izgubili iz vida činjenicu da su Rusi ponosan narod i da ih pritisci, ucene, pa i nemaština ne mogu slomiti. Ako su u pravu i ako brane sopstveno ognjište, kao što je to sada slučaj.