Jubilej "čoveka epohe" - istorija će tek reći poslednju reč

Bivši sovjetski državni i partijski lider, Mihail Sergejevič Gobačov, obeležava značajan životni jubilej: drugog marta napinio je 90 godina života i tako postao najdugovečniji sovjetski i ruski vodja u istoriji. Raniji rekord držao je Aleksandar Kerenski koji je faktički upravljao zemljom 1917 godine. Živeo je 89 godina, jedan mesec i 7 dana.

Gorbačov se rodio 2. marta 1931 godine u selu Privoljni u Stavropoljskom okrugu. Godine 1985 postao je generalni sekretar CK KPSS a marta 1990 prvi i poslednji predsednik u istoriji Sovjetskog Saveza.

U vreme dok je rukovodio zemljom i partijom, u Sovjetskom Savezu došlo je do krupnih izmena sa globalnim, istorijskim posledicama. Zavodjenjem ,,perestrojke'' pokušao je reformisanje sovjetskog sistema; okončan je hladni rat, sovjetska vojska povučena je iz Aganistana, došlo je do raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora, srušen je Berlinski zid i došlo je do ujedinjenje Namačke. Analitičari ocenjuju da je uloga Mihaila Gorbačova u svemu tome bila velika, a u nekim domenima i odlučujuća. Po nekim ocenama u pozitivnom, a po drugim u krajnje negativnom smislu.

Gorbačov smatra da je najvažnija stvar u njegovom životu bilo zavodjenje perestrojke i sve ono što je vezano sa njom. Duboko je ubedjen da je perestrojka bila neophodna i da je pravilno sprovodjena. Glavno je, kaže u jednom intervjuu, to što smo postigli unutar zemlje- ljudi su dobili slobodu i završen je totalitarni sistem. Zbog toga nije ni uspeo takozvani puč, odnosno pokušaj da se Gorbačov smeni. A što se medjunrodne politike tiče, najveće dostignuće je obustava hladnog rata i radikalno smanjenje nuklearnog naoružanja. U intervjuu agenciji TASS povodom svog jubileja, Gorbačov ne pominje rušnje Berlinskog zida i ujedinjenje Nemačke.

Kaže da je principijelne odluke donosio i u svom životu i u politici. I ne bi ih menjao. U politici se danas sve jasnije vidi, bilo je i promašaja. Kritikuju me što sam verovao ljudima, ali bez toga perestrojka ne bi ni počela. Grde me i zbog glasnosti. A bez glasnosti u zemlji se ništa ne bi promenilo, kaže Gorbačov.

Gorbačov ocenjuje da je mnogo puta govorio da je bilo moguće sačuvati Sovjetski Savez ali uz reforme koje bi dale veća prava republikama i ,,realni suverenitet''

Gorbačov ocenjuje da je mnogo puta govorio da je bilo moguće sačuvati Sovjetski Savez ali uz reforme koje bi dale veća prava republikama i ,,realni suverenitet''. A danas, evo već 30 godina, bivše sovjetske repubike postale su nezavsine zemlje. Danas imamo Evroazijski ekonomski savez, organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Te organiacije trebalo bi ojačati i uspostaviti čvrsce odnose Rusije sa tim republikama sa kojima oni danas nisu dobri.

Životni jubilej ponovo oživeo lik i delo Mihaila Sergejeviča u ruskim i svetskim medijima. I ponovo, kako se moglo i očekivati, jedni ga kuju u zvezde i nazivaju ,,čovekom epohe’’(uglanom na Zapadu) , a drugi (pretežno u Rusiji) prišivaju mu epitet čoveka- rušitelja i naznačavaju kao glavnog krivca za raspad Sovjetskog Saveza.

,,Život, sudbina, biografija, greške, zablude, i delovanje Gorbačova su dobro poznati’’- pisao je još pre više godina politički komentator Nikolaj Troickij. ,,Kao praktično i svaki reformator, on nije zaslužio žarku ljubav građana zemlje kojom je rukovodio. Tim pre što su njegove reforme dovele do raspada Sovjetskog Saveza. Medjutim, uopšteno gledajući, pogotovu u Evropi, njegova ličnost se opisuje u većoj meri u pozitivnom, nego u negativnom kontekstu. U svakom slučaju, on je ušao u istoriju kao čovek koji je uspeo da izmeni svet’’.

Mihail Sergejevič je veoma rizikovao. Iako je zadržao za sebe položaj generalnog sekretara, značajno je oslabio partijsku vertikalu. Tim pre što je na njegovu inicijativu Kongres narodnih deputata lišio partiju statusa ,,rukoveće usmeravajuće snage’’ brišući iz statuta tačku koja se na to odnosi.

Gorbačov je snažno ,,zatalasao čamac’’sovjetske države- kaže ruski analitičar. Tako snažno da se na kraju krajeva i sam nije održao na mestu kormilara pa je sve potonulo. Bez noseće konstrukcije pod nazivom KP Sovjetskog Saveza, ta država nije mogla da postoji. Razume se da Gorbačov nije računao na takvo finale. Kada je počeo ,,perestrojku’’, nije mogao shvatiti čime će da se završi taj proces.

Mihail Sergejevič je započeo i nastavio reforme isključivo po sopstvenoj inicijativi. I do dan danas za to ne žali, iako su te reforme uništile i njegovu političku karijeru

U svakom slučaju, Mihail Sergejevič je započeo i nastavio reforme isključivo po sopstvenoj inicijativi. I do dan danas za to ne žali, iako su te reforme uništile i njegovu političku karijeru.

Analitičar zaključuje da je Gorbačov znao tu karijeru dostojno da završi bez velikih potresa, odnosno otvorenih sukoba i ljudskih žrtava. To je bezuslovna zasluga ovog bivšeg sovjetskog lidera. On je bio reformartor ali ne i revolucionar. Za to mu treba reći- veliko hvala. Pojedini analitičari smatraju da je Gorbačov uspeo da izmeni mentalitet sovjetskog čoveka. Zato se sa pravom može reći da je Gorbačov- čovek epohe.

Političar Sergej Mitrohin svojevremeno je nazvao Gorbačova ,,sjajnom istorijskom ličnosti’’. Glavna njegova istorijska uloga je u tome što nam je dao slobodu- kaže Mitrohin.

Sasvim suprotne ocene daju levičarske, ali i neke druge ličnosti, u čemu prednjače komunisti i liberal- demokrati koji smatraju da je politika Gorbačova nanela ogromnu štetu sovjetskoj državi i u konačnom rezultatu je i razrušila.

Teško je naći u našoj istoriji 20 veka figuru koja je zemlji nanela toliko štete kao što je to Gorbačov- rekao je svojevremeno funkcioner KPRF Ivan Meljnikov. On je uništio mnogo toga što su gradila cela pokoljenja, za šta su ljudi plaćali životom. Uz njegovo ime uvek će stajati reč ,,izdajnik’’.

 Lider Liberalno- demokratske partije Vladimir Žirinovski svojevremeno je nazvao Gorbačova- ,,rušiteljem sovjetske cevilizacije’’. Poželeo mu je dug život, pozvao da se vrati u svoj zavičaj odakle je došao i da se izvini za razbijanje Sovjetskog Saveza.

,,Tako razrušiti zemlju nije uspelo do sada ni jednom vladaru. Čak su se i najkrvaviji ratovi završavali i armije se vraćale kućama. Gorbačov je uspeo da uništi drugu po snazi državu u svetu koja je praktično bila ravna Americi. I to je uradio bez ikakvih vojnih dejstava, iznutra, kao ,,peta kolona,, i ,,trojanski konj’’- rekao je Žirinovski.

Osim raspada Sovjetskog Saveza, Gorbačovu se najviše zamera zbog njegovog stava oko rušenja Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke. Tvrdi se, naime, da u svemu tome nije vodio računa o interesima Sovjetskog Saveza i nije tražio pismene garancije da se NATO posle ujedinjenja Nemačke neće širiti na Istok

Osim raspada Sovjetskog Saveza, Gorbačovu se najviše zamera zbog njegovog stava oko rušenja Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke. Tvrdi se, naime, da u svemu tome nije vodio računa o interesima Sovjetskog Saveza i nije tražio pismene garancije da se NATO posle ujedinjenja Nemačke neće širiti na Istok.

Na jednom ručku u Pres centru u Moskvi, u veoma uskom krugu stranih dopisnika, obratio sam se Gorbačovu pitanjem kako da ga oslovim: sa ,,druže’’ ili ,,gospodine’’. ,,Kako hoćete, to je vaš lični izbor- odgovara mi Gorbačov. Prihvatam i jedno i drugo’’. Odlučio sam se za ,,druže’’, ali ipak u poslednjem trenutku menjam odluku i obraćam mu se se uobičajenim ,,uvažajemij Mihail Sergejevič’’. On primećuje moje dvoumljenje i kaže: ,, tak praviljno’’. Pitao sam ga o raspadu Sovjetskog Saveza, o rušenju Berlinskog zida, o ujedinjenju Nemačke.

Gorbačov je naširoko objašnjavao svoje stavove. Kaže da sve što je uradio, uradio je po sopstvenoj savesti i u najboljoj nameri prema zemlji i narodu. Oštro je osudio Borisa Jeljcina s kojim je bio u sukobu. Zemlju su rasturili i upropastili oni koji su rovarili protiv njega i želeli vlast po svaku cenu, pa i po cenu rušenja države, kaže Gorbačov. Zapad je, pak, ubrzo ,,promenio ćurak’’ i počeo da se ponaša kao pobednik u hladnom ratu, ponižavajući Rusiju i poigravajući se sa Jeljcinom.

Godine 1990 dodeljena mu je Nobelova nagrada za mir. Nosilac je takođe ogromnog broja sovjetskih i medjunarodnih nagrada i priznanja.

Posle smrti supruge Raise Maksimovne, septembra 1999 godine, koja je igrala značajnu ulogu u životu Mihaila Sergejeviča i za kojom on do danas veoma žali, bivši sovjetski lider se sasvim oslonio na porodicu- ćerku Irinu, unuke Kseniju i Anastasiju i praunuka Aleksandra.

Svoju dugovečnost objašnjavao je svakodnevnim dugim šetnjama sa sprugom Raisom dok je ona još bila u životu. Šetali su šumskim stazama u okviru dače po svakom vremenu, po kiši ili snegu. Obavešteni izvori su tvrdili da je Raisa povemeno pitala čoveka iz obezbedjenje koji ih je diskretno pratio- koliko su krugova napravili. Bila je veoma ljuta ako je diskretni pratilac pogrešio. Isti izvori takođe kažu da je tokom tih šetnji bračni par razgovarao i o političkim temama. Raisa je, naime, bila Mihailov ,,savetnik u senci'' o čemu se šaputalo u političkim krugovima i javnosti.

Dvadeset i petog decembra 1991, posle potpisivanja Bjeloveških ugovora, Gorbačov je dao ostavku na predsednički položaj i potpisao dekrat o predaji upravljanja stareškim nuklearnim oružjem Borisu Jeljcinu.

Autorka knjige ,,Taoci Kremlja'' Lana Tarhova ima o Gorbačovu izuzetno pozitivno mišljenje. Za poslednjih sedamdeset godina (dakle od Staljina do kraja mandata Jeljcina) prvi predsednik SSSR-a učinio je za zemlju više nego bilo ko drugi. I upravo zbog toga ljudi su u odnosu na njega pristrasni kao ni prema jednom drugom političaru.

Čovek, izmenivši hod svetske istorije, postavši još za života simbol, legenda, spomenik, ostao je da živi tu pored nas kao privatno lice, koje čini greške i ispoljava slabosti. Gorbačov, kao prvi čovek među vladaocima Rusije, pretvorio se pred našim očima u privatno lice.

Gorbačov je i danas ne samo živ, nego i nezavistan. Kritikuje vlast, putije po zemlji i inostranstvu, što se kod na smatra znakom sreće i uspeha. Čak je imao mogućnosti da istakne svoju kandidaturu za predsednika. Znači, i kod nas (u Rusiji) se to može? Može se sačuvati porodica, zaštititi deca i unuci od neumoljivog klizišta kome su bili izloženi svi raniji koji su stolovali u Kremlju. Da, odgovara Gorbačov. Samo se za to treba dobro pripremiti.

Još pre deset godina, na osamdesetu godišnjicu jubileja, Gobračova je u Kremlju primio tadašnji presednik Rusije Dmitrij Medvedev i dodelio mu najviše rusko odlikovanje- Orden Andreja Prvozvanog. ,,To će biti simbol uvažavanja države kojom ste rukovodili. Vi ste upravljali našom zemljom u vrlo složenom, dramatičnom periodu. To je bio orgoman napor’’- rekao je Medvedev.

Po svemu sudeći, ni oko Gorbačova, kao ni oko Jeljcina, istorija nije rekla poslednju reč. Vremenska distanca je možda isuvuše kratka za verodostojnu ocenu koju bi svi prihvatili

Slične ocene o Gorbačovu davao je svojevremeno i predsednik Vladimir Putin. Nikada, ni jednom reči, nije označavao Gobačova kao krivca za raspad Sovjetskog Saveza, aiko je taj raspad nazivao katastrofom 20 veka. ,,U našoj zemlji, i daleko van njenih granica, vi ste poznati kao jedan od velikih državnika savremenosti, koji su bitno uticali na tok svetske istorije i mnogo učinili za jačanje autoriteta Rusije’’ napisao je Putin u telegramu upućenom Gorbačovu. Dakle, pozitivna ocena od najkompetentnije ličnosti postsovjetske Rusije koja se ne može ignorisati.

Ove činjenice svakako treba imati u vidu prilikom ocene državničke i političke aktivnosti Mihila Sergejeviča Gorbačova koji 2. marta obeležava 90-godišnji jubilej.

Po svemu sudeći, ni oko Gorbačova, kao ni oko Jeljcina, istorija nije rekla poslednju reč. Vremenska distanca je možda isuvuše kratka za verodostojnu ocenu koju bi svi prihvatili.