Јубилеј "човека епохе" - историја ће тек рећи последњу реч

Бивши совјетски државни и партијски лидер, Михаил Сергејевич Гобачов, обележава значајан животни јубилеј: другог марта напинио је 90 година живота и тако постао најдуговечнији совјетски и руски водја у историји. Ранији рекорд држао је Александар Керенски који је фактички управљао земљом 1917 године. Живео је 89 година, један месец и 7 дана.

Горбачов се родио 2. марта 1931 године у селу Привољни у Ставропољском округу. Године 1985 постао је генерални секретар ЦК КПСС а марта 1990 први и последњи председник у историји Совјетског Савеза.

У време док је руководио земљом и партијом, у Совјетском Савезу дошло је до крупних измена са глобалним, историјским последицама. Заводјењем ,,перестројке'' покушао је реформисање совјетског система; окончан је хладни рат, совјетска војска повучена је из Аганистана, дошло је до распада Совјетског Савеза и Варшавског уговора, срушен је Берлински зид и дошло је до уједињење Намачке. Аналитичари оцењују да је улога Михаила Горбачова у свему томе била велика, а у неким доменима и одлучујућа. По неким оценама у позитивном, а по другим у крајње негативном смислу.

Горбачов сматра да је најважнија ствар у његовом животу било заводјење перестројке и све оно што је везано са њом. Дубоко је убедјен да је перестројка била неопходна и да је правилно спроводјена. Главно је, каже у једном интервјуу, то што смо постигли унутар земље- људи су добили слободу и завршен је тоталитарни систем. Због тога није ни успео такозвани пуч, односно покушај да се Горбачов смени. А што се медјунродне политике тиче, највеће достигнуће је обустава хладног рата и радикално смањење нуклеарног наоружања. У интервјуу агенцији ТАСС поводом свог јубилеја, Горбачов не помиње рушње Берлинског зида и уједињење Немачке.

Каже да је принципијелне одлуке доносио и у свом животу и у политици. И не би их мењао. У политици се данас све јасније види, било је и промашаја. Критикују ме што сам веровао људима, али без тога перестројка не би ни почела. Грде ме и због гласности. А без гласности у земљи се ништа не би променило, каже Горбачов.

Горбачов оцењује да је много пута говорио да је било могуће сачувати Совјетски Савез али уз реформе које би дале већа права републикама и ,,реални суверенитет''

Горбачов оцењује да је много пута говорио да је било могуће сачувати Совјетски Савез али уз реформе које би дале већа права републикама и ,,реални суверенитет''. А данас, ево већ 30 година, бивше совјетске репубике постале су незавсине земље. Данас имамо Евроазијски економски савез, организацију Уговора о колективној безбедности. Те органиације требало би ојачати и успоставити чврсце односе Русије са тим републикама са којима они данас нису добри.

Животни јубилеј поново оживео лик и дело Михаила Сергејевича у руским и светским медијима. И поново, како се могло и очекивати, једни га кују у звезде и називају ,,човеком епохе’’(угланом на Западу) , а други (претежно у Русији) пришивају му епитет човека- рушитеља и назначавају као главног кривца за распад Совјетског Савеза.

,,Живот, судбина, биографија, грешке, заблуде, и деловање Горбачова су добро познати’’- писао је још пре више година политички коментатор Николај Троицкиј. ,,Као практично и сваки реформатор, он није заслужио жарку љубав грађана земље којом је руководио. Тим пре што су његове реформе довеле до распада Совјетског Савеза. Медјутим, уопштено гледајући, поготову у Европи, његова личност се описује у већој мери у позитивном, него у негативном контексту. У сваком случају, он је ушао у историју као човек који је успео да измени свет’’.

Михаил Сергејевич је веома ризиковао. Иако је задржао за себе положај генералног секретара, значајно је ослабио партијску вертикалу. Тим пре што је на његову иницијативу Конгрес народних депутата лишио партију статуса ,,руковеће усмеравајуће снаге’’ бришући из статута тачку која се на то односи.

Горбачов је снажно ,,заталасао чамац’’совјетске државе- каже руски аналитичар. Тако снажно да се на крају крајева и сам није одржао на месту кормилара па је све потонуло. Без носеће конструкције под називом КП Совјетског Савеза, та држава није могла да постоји. Разуме се да Горбачов није рачунао на такво финале. Када је почео ,,перестројку’’, није могао схватити чиме ће да се заврши тај процес.

Михаил Сергејевич је започео и наставио реформе искључиво по сопственој иницијативи. И до дан данас за то не жали, иако су те реформе уништиле и његову политичку каријеру

У сваком случају, Михаил Сергејевич је започео и наставио реформе искључиво по сопственој иницијативи. И до дан данас за то не жали, иако су те реформе уништиле и његову политичку каријеру.

Аналитичар закључује да је Горбачов знао ту каријеру достојно да заврши без великих потреса, односно отворених сукоба и људских жртава. То је безусловна заслуга овог бившег совјетског лидера. Он је био реформартор али не и револуционар. За то му треба рећи- велико хвала. Поједини аналитичари сматрају да је Горбачов успео да измени менталитет совјетског човека. Зато се са правом може рећи да је Горбачов- човек епохе.

Политичар Сергеј Митрохин својевремено је назвао Горбачова ,,сјајном историјском личности’’. Главна његова историјска улога је у томе што нам је дао слободу- каже Митрохин.

Сасвим супротне оцене дају левичарске, али и неке друге личности, у чему предњаче комунисти и либерал- демократи који сматрају да је политика Горбачова нанела огромну штету совјетској држави и у коначном резултату је и разрушила.

Тешко је наћи у нашој историји 20 века фигуру која је земљи нанела толико штете као што је то Горбачов- рекао је својевремено функционер КПРФ Иван Мељников. Он је уништио много тога што су градила цела покољења, за шта су људи плаћали животом. Уз његово име увек ће стајати реч ,,издајник’’.

 Лидер Либерално- демократске партије Владимир Жириновски својевремено је назвао Горбачова- ,,рушитељем совјетске цевилизације’’. Пожелео му је дуг живот, позвао да се врати у свој завичај одакле је дошао и да се извини за разбијање Совјетског Савеза.

,,Тако разрушити земљу није успело до сада ни једном владару. Чак су се и најкрвавији ратови завршавали и армије се враћале кућама. Горбачов је успео да уништи другу по снази државу у свету која је практично била равна Америци. И то је урадио без икаквих војних дејстава, изнутра, као ,,пета колона,, и ,,тројански коњ’’- рекао је Жириновски.

Осим распада Совјетског Савеза, Горбачову се највише замера због његовог става око рушења Берлинског зида и уједињења Немачке. Тврди се, наиме, да у свему томе није водио рачуна о интересима Совјетског Савеза и није тражио писмене гаранције да се НАТО после уједињења Немачке неће ширити на Исток

Осим распада Совјетског Савеза, Горбачову се највише замера због његовог става око рушења Берлинског зида и уједињења Немачке. Тврди се, наиме, да у свему томе није водио рачуна о интересима Совјетског Савеза и није тражио писмене гаранције да се НАТО после уједињења Немачке неће ширити на Исток.

На једном ручку у Прес центру у Москви, у веома уском кругу страних дописника, обратио сам се Горбачову питањем како да га ословим: са ,,друже’’ или ,,господине’’. ,,Како хоћете, то је ваш лични избор- одговара ми Горбачов. Прихватам и једно и друго’’. Одлучио сам се за ,,друже’’, али ипак у последњем тренутку мењам одлуку и обраћам му се се уобичајеним ,,уважајемиј Михаил Сергејевич’’. Он примећује моје двоумљење и каже: ,, так правиљно’’. Питао сам га о распаду Совјетског Савеза, о рушењу Берлинског зида, о уједињењу Немачке.

Горбачов је нашироко објашњавао своје ставове. Каже да све што је урадио, урадио је по сопственој савести и у најбољој намери према земљи и народу. Оштро је осудио Бориса Јељцина с којим је био у сукобу. Земљу су растурили и упропастили они који су роварили против њега и желели власт по сваку цену, па и по цену рушења државе, каже Горбачов. Запад је, пак, убрзо ,,променио ћурак’’ и почео да се понаша као победник у хладном рату, понижавајући Русију и поигравајући се са Јељцином.

Године 1990 додељена му је Нобелова награда за мир. Носилац је такође огромног броја совјетских и медјународних награда и признања.

После смрти супруге Раисе Максимовне, септембра 1999 године, која је играла значајну улогу у животу Михаила Сергејевича и за којом он до данас веома жали, бивши совјетски лидер се сасвим ослонио на породицу- ћерку Ирину, унуке Ксенију и Анастасију и праунука Александра.

Своју дуговечност објашњавао је свакодневним дугим шетњама са спругом Раисом док је она још била у животу. Шетали су шумским стазама у оквиру даче по сваком времену, по киши или снегу. Обавештени извори су тврдили да је Раиса повемено питала човека из обезбедјење који их је дискретно пратио- колико су кругова направили. Била је веома љута ако је дискретни пратилац погрешио. Исти извори такође кажу да је током тих шетњи брачни пар разговарао и о политичким темама. Раиса је, наиме, била Михаилов ,,саветник у сенци'' о чему се шапутало у политичким круговима и јавности.

Двадесет и петог децембра 1991, после потписивања Бјеловешких уговора, Горбачов је дао оставку на председнички положај и потписао декрат о предаји управљања старешким нуклеарним оружјем Борису Јељцину.

Ауторка књиге ,,Таоци Кремља'' Лана Тархова има о Горбачову изузетно позитивно мишљење. За последњих седамдесет година (дакле од Стаљина до краја мандата Јељцина) први председник СССР-а учинио је за земљу више него било ко други. И управо због тога људи су у односу на њега пристрасни као ни према једном другом политичару.

Човек, изменивши ход светске историје, поставши још за живота симбол, легенда, споменик, остао је да живи ту поред нас као приватно лице, које чини грешке и испољава слабости. Горбачов, као први човек међу владаоцима Русије, претворио се пред нашим очима у приватно лице.

Горбачов је и данас не само жив, него и независтан. Критикује власт, путије по земљи и иностранству, што се код на сматра знаком среће и успеха. Чак је имао могућности да истакне своју кандидатуру за председника. Значи, и код нас (у Русији) се то може? Може се сачувати породица, заштитити деца и унуци од неумољивог клизишта коме су били изложени сви ранији који су столовали у Кремљу. Да, одговара Горбачов. Само се за то треба добро припремити.

Још пре десет година, на осамдесету годишњицу јубилеја, Гобрачова је у Кремљу примио тадашњи преседник Русије Дмитриј Медведев и доделио му највише руско одликовање- Орден Андреја Првозваног. ,,То ће бити симбол уважавања државе којом сте руководили. Ви сте управљали нашом земљом у врло сложеном, драматичном периоду. То је био оргоман напор’’- рекао је Медведев.

По свему судећи, ни око Горбачова, као ни око Јељцина, историја није рекла последњу реч. Временска дистанца је можда исувуше кратка за веродостојну оцену коју би сви прихватили

Сличне оцене о Горбачову давао је својевремено и председник Владимир Путин. Никада, ни једном речи, није означавао Гобачова као кривца за распад Совјетског Савеза, аико је тај распад називао катастрофом 20 века. ,,У нашој земљи, и далеко ван њених граница, ви сте познати као један од великих државника савремености, који су битно утицали на ток светске историје и много учинили за јачање ауторитета Русије’’ написао је Путин у телеграму упућеном Горбачову. Дакле, позитивна оцена од најкомпетентније личности постсовјетске Русије која се не може игнорисати.

Ове чињенице свакако треба имати у виду приликом оцене државничке и политичке активности Михила Сергејевича Горбачова који 2. марта обележава 90-годишњи јубилеј.

По свему судећи, ни око Горбачова, као ни око Јељцина, историја није рекла последњу реч. Временска дистанца је можда исувуше кратка за веродостојну оцену коју би сви прихватили.