Četvrtog novembra čitav Istočni Berlin digao se na noge. Ogromna šarolika masa- oko pola miliona ljudi- prošla je centralnim ulicama grada. Demonstranti nose parole na kojima piše ,,Nikad više socijalizma’’, ,,Nikada više staljinizma’’, ,,Demokratija- da, haos- ne’’.

Ono što se dešavalo na marginama samita bilo je, kako to obično biva, mnogo značajnije za velike igrače, a time i za svetska zbivanja. Pored kavaljerskog gesta Vladimira Putina, koji je ozeblu prvu damu Kine ogrnuo šalom i time izazvao buru u svetskim medijima, glavna vest je svakako da su Kina i Rusija zaključile još jedan „posao veka“, odnosno drugi memorandum o isporuci ruskog gasa Kini.

Zapadna oligarhija smatra RF “propalom državom koja ubrzano fizički i demografski nestaje i koja bezciljno i bez svrhe još glumi nekakvu regionalnu silu -- i to samo zahvaljujući ostatku nuklearnog arsenala SSSR i nešto priliva novca od izvoza energenata”.

Pod Otomanskom imperijom Mosulski vilajet prostirao se od Zakoa u jugoistočnoj Anadoliji, pa sve tokom reke Tigra kroz Dohuk, Arbil, Alkoš, Kirkuk, Tuz Kormato i Sailaimaniju pre nego što se zaustavi na zapadnim padinama planina Zagros koje oblikuju granicu s Iranom.

Usledio je logičan potez predsednika Putina, koji je zatražio od svojih saradnika, ali i svih državnih funkcionera, da ugase svoje račune u inostranstvu. Takođe, snažne antitajkunske poruke koje dolaze iz Novorusije i mogućnost da se takve ideje prenesu i na teritoriju RF, čine ruske milijardere još nervoznijim. 

Amerika je direktno stvorila „Islamsku državu“, ali sada je bombarduje jer se ona otrgla kontroli i počela je da bude opasna pretnja za zemlje u regionu. Ipak, ako Amerikanci ne žele da žrtvuju svoje vojnike neko će morati jer pitanje je koliko sirijsko-kurdske trupe mogu izdržati čak iako imaju podršku iz vazduha.

U obraćanju Generalnoj skupštini Sergej Lavrov istakao je da zapadni blok koji predvodi Vašington odbacuje princip UN prema kojem su sve države jednake, tj. princip jednakosti zagarantovan Poveljom, i da se to čini u međunarodnoj areni, dok se SAD u pojedinačnim zemljama predstavljaju kao glavni protagonista demokratije ivladavine prava.

U takvoj smo situaciji da nam treba mnogo koordinisanih i izuzetnih političkih aktivnosti kojima bi se omogućilo da Italija ostvari rast, servisira dug i postigne opstanak u evrozoni.

Postoje oni koji argumentišu da bi škotska nezavisnost mogla voditi do ekonomskih problema ili da može da zakomplikuje upravljanje nacionalnom odbranom. Ovo nisu trivijalna pitanja, ali ona nisu u pitanju ovde. Sa ekonomske tačke gledišta za Škotsku nema smisla da nastavi sa ovom vrstom preokreta.

Da li želite da budete deo šengena sa nekontrolisanom imigracijom i padanjem plata za običan narod? Da li biste bili zadovoljni da Škotska postane sićušni satelit nove Evropske države? Da li želite da uvedete evro? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja „ne“, ne dozvolite da vam g. Salmond proda mačku u džaku.