Кина као локомотива БРИКС-а

Према очекивањима, Шести самит земаља БРИКС-а донео је Нову развојну банку и монетарне резерве ове организације. Почетни капитал банке подељен је на равне части, па је свака од чланица уложила по десет милијарди долара, уз могућност да оснивачки улог, како је раније најављено, буде повећан на сто милијарди.

Шангај - седиште Нове развојне банке БРИК-а

За седиште Нове развојне банке изабран је Шангај, водећи финансијски и трговински центар матичног дела Кине. Подсетимо, септембра прошле године у Шангају је основана и Пробна зона слободне трговине.

Ради се о специјалном пројекту кинеске владе, у близини луке Јангшан, који за циљ има привлачење мултинационалних компанија законским гаранцијама и пореским олакшицама. Уз то, Пробна зона слободне трговине у Шангају треба да постане замајац у процесу интернационализације кинеске валуте.

Економски експерти у Кини истакли су тада да се ради о својеврсном лакмусу кинеских реформи, с обзиром да слободан проток робе и капитала представља револуционаран потез. Како кинески финансијски систем још није потпуно спреман за тако велику промену, потребна је била пробна зона, како би ризици неуспеха били локализовани.

Ваља напоменути и да је Шангај пре три године остварио БДП у износу од 297 милијарди долара, уз доходак по глави становника од 12.784 долара.

Одабир Шангаја за седиште Нове развојне банке, с обзиром на промет и значај који овај град има, био је логичан потез, иако се питање седишта банке у прошлости помињало као једна од тачака размимоилажења чланица БРИКС-а

Осим тога, ако је веровати наводима индијске телевизије, регионално седиште ове банке биће отворено и у Јужној Африци.

Са монетарним резервама БРИКС-а, односно Аранжманом за хитне случајеве, ствари стоје унеколико другачије.

Кини 39,95 одсто удела у монетарним резервама

Народна банка Кине у четвртак је саопштила да ће у монетарним резервама БРИКС-а имати удео 39,95 одсто гласова. Бразил, Русија и Индија делиће по 18,10, а Јужноафричка Република 5,75 одсто гласова.

Право гласа у оквиру овог механизма БРИКС-а повезује се са најављеним доприносима. Кина ће дати допринос монетарним резервама ове организације у вредности од 41 милијарду америчких долара, Русија, Бразил и Индија по 18 милијарди, а Јужноафричка Република 5 милијарди америчких долара.

У Аранжману за непредвиђена дешавања, како се званично називају монетарне резерве БРИКС-а, биће установљени Савет гувернера и Стални комитет. Члан Савета гувернера може бити гувернер централне банке у матичној земљи, министар финансија или личност тог ранга.

Осим тога, Нова развојна банка бавиће се дугорочним пословима финансирања, пре свега инфраструктурних пројеката, док је улога монетарних резерви БРИКС-а дефинисана на кратак рок, обезбеђујући, у случају потребе, тренутну ликвидност чланицама.

Пословна офанзива Си Ђинпинга

По окончању скупа у Форталезеу, уследила је државна посета кинеског председника Си Ђинпинга Бразилу и још неким земљама Јужне Америке. Одмах на њеном почетку, Си Ђинпинг је обелоданио намеру Кине да помогне у изградњи јужноафричке железнице, која би повезала обале Тихог и Атлантског океана.

У којој мери Кина рачуна на Бразил, када је њено пословно присуство у Јужној Америци у питању, видело се по великом броју споразума који су потписани након тога.

Кинеске авио-компаније од бразилског „Ембраера“ купиће шездесет авиона Е-190. Вредност посла процењује се на 3,3 милијарде америчких долара.

Кинеска банка за извозне и увозне послове („Export-import Bank Of China“) обезбедиће пет милијарди долара током наредне три године за подршку бразилском рударском гиганту, компанији ЦВРД, за куповину или изнајмљивање опреме, пловила и других услуга кинеских компанија.

Осим тога, Банка Кине („Bank od China“) такође је потписала споразум са компанијом ЦВРД, који би бразилској компанији требало да помогне у уређењу глобалног финансирања током наредне три године.

Председница Бразила Дилма Русеф изјавила је тим поводом да су ови споразуми ојачали везе две земље више него икад.

Кинески привредни раст засад опстаје на 7,5 одсто

Амбиције у Јужној Америци, али и у Африци и другим деловима света, где се већ позиционирала значајним улагањима у инфраструктуру и другим видовима пословног присуства, укључујући и земље централне и источне Европе, Кина темељи на чињеници да је успела да сачува привредни раст од седам и по одсто, упркос тешкоћама са којима се суочавају њени главни спољнотрговински партнери.

Осим тога, кинеска економија у процесу је реформе, која треба да је одведе ка производима и услугама са вишом додатом вредношћу, што се у Пекингу назива искораком од производа и услуга „Made in China“ ка производима и услугама „Creative of China“.

Осим тога, кинеске банке су само у јуну одобриле кредите у вредности од 173 милијарде долара, што је двадесет одсто више од тржишних очекивања.

„Све док раст ствара нова радна места и приход, све док поседује квалитет и ефикасност, све док је енергетски ефикасан и није надуван, за нас је прихватљив без обзира да ли је нешто нижи или виши од седам и по одсто,“ нагласио је Ли Кећијанг ове недеље, обраћајући се учесницима једног семинара економских експерата.

Кинески БДП у првом кварталу износио је 7,4 одсто, а након успеха у другом тромесечју порасли су и апетити очекивања водећих економиста у Пекингу, који сада кажу да би стопа раста кинеске привреде могла да достигне и 7,6 одсто.

Међу њима је и Ли Даокуеј, директор Центра за Кину у светској економији при универзитету Тсингхуа, који је указао да је опредељење премијера Ли Кећијанга засновано на постојаном и умереном расту, без наглих скокова и падова, уз иновације на два колосека, у технологијама и институцијама.

Треба рећи да новоустановљене монетарне резерве БРИКС-а нису једини такав механизам. Пре четири године, Кина је у формату АСЕАН+3 (Асоцијација земаља југоисточне Азије плус Кина, Јапан, и Јужна Кореја) формирала стабилизациони фонд „Chiang Mai Initiative Multilateralism” (ЦМИМ). Почетни улог у овом финансијском механизму обезбеђења био је 120 милијарди долара, али је за само две године увећан на 240 милијарди.

Сасвим је сигурно да ће након стабилизације кинеског привредног раста и формирања Нове развојне банке са монетарним резервама чланице БРИКС-а стећи бољу преговарачку позицију у старим међународним финансијским институцијама, односно у ММФ-у и Светској банци.

Подсетимо да су земље БРИКС-а више пута до сада изражавале незадовољство темпом промена у овим међународним институцијама, али су време искористиле и за изградњу онога што се данас с правом назива алтернативама ММФ-у и Светској банци, институцијама коеј су још увек под америчком доминацијом.

Уосталом, земље БРИКС-а позвале су ММФ да до јануара следеће године постигне коначан договор о новим квотама учешћа, како би се легитимизовао нови поредак у међународној економији и сузбио неоправдан притисак САД. До тада је остало нешто мање од пола године. Остаје да се види којим темпом ће бити легализоване неспорне промене света у ком живимо и на који начин.