Dešavanja u Novorusiji takođe su postali test toga ko upravlja Moskvom – nosioci naših nacionalnih interesa ili šesta kolona to jest atlantistička mreža uticaja. Pokazalo se, pedeset kroz pedeset, sa promenljivom uspehom – Krim naš, dakle vlast je ruska; Minski sporazumi – pobedila je šesta kolona.

Unutrašnji politički izazovi prete da ugroze napore velikih sila da razviju i oblikuju region. Kako glavne sile koriste svoju finansijsku i političku moć da steknu uticaj na Balkanu, tako slabe lokalne samouprave nastavljaju da uspostavljaju ravnotežu između suprotstavljenih naroda.

Islamska država u Iraku i Siriji sputava i ograničava Iranski odnosno šiitski uticaj i zato  ma koliko paradoksalno zvučalo SAD zapravo pomažu Islamsku državu. DŽihadisti Islamske države drže pod svojom kontrolom ogromne teritorije u Siriji i Iraku.

Oslanjajući se na isprazne i u osnovi elitističke mantre globalne salonske i „tviter-levice“, laburisti su dodatno izgubili svoju vezu sa istinski obespravljenim slojevima društva, a insistirajući na praznim ideološkim mantrama uspeli su da otuđe od sebe upravo one slojeve stanovništva koje bi pre svega trebalo da štite.

Ove očigledne, direktno usmeravaju politiku marionetskih kijevskih vlasti protiv Rusije. A ove ostale, neprimetno i licimerno, pod maskom altruizma, pljačkaju, degradiraju i dezintergišu ukrajinsku državu i društvo.

Amerikanci po cenu potencijalnog nuklearnog sukoba ne žele da svoj vojni primat prepuste Kini. Međutim, SAD su došle do zida i do krajnje tačke diplomatije jer čim neka zemlja počne da preti nuklearnim oružjem to znači da se njena spoljna politika nalazi u dubokoj krizi.

Izrael strahuje zbog iranskog nuklearnog programa, međutim, prava činjenica je da Tel Aviv želi da bude agresivni gospodar nad Iranom jer Iran se nalazi u usponu i dugoročno gledano on bi zaista mogao da postane pretnja po Izrael i po njegovu geopolitičku poziciju kao najjače zemlje u regionu.

Političko-filozofski smisao događaja – poput zamisli da se svi tzv. „gubitnici tranzicije“, kako ih je označio liberalni kapitalizam, a koji su vremenom postali većina, pojave kao nosioci političkih subjektiviteta – ispostavlja se kao ostvariv i dostižan.

Američka uloga, poput britanske uloge pre, ne bi bila direktno vođenje rata u regionu, već pružanje pomoći dizajnirano da stabilizuje odnos snaga, kao što je slučaj u Jemenu i Iraku.

Osim Ukrajine, Rusija takođe reaguje vojnim vežbama na dinamiku u istočnoj Evropi, gde je ukrajinska kriza odjeknula. Generalno, jači tempo ruske vojne aktivnosti, povećano prisustvo NATO i vežbe u istočnoj Evropi podsećaju na hladnoratovsko vojno pozicioniranje.