Britansko povlačenje iz EU ne bi samo narušilo tezu da je formiranje EU istorijska neminovnost, već bi izmenilo i unutrašnju hemiju Unije. Nemačkoj bi pripala pozicija hegemona koju ona ne želi i to bi podrilo slaganje unutar EU. Francuska bi podređenost mogla još teže izdržati.

Pravoslavni narodi dve najveće zemlje na Balkanu, Srbije i Grčke, moraju da se organizuju van državnih aparata, a ako uspemo da preokrenemo situaciju, i Rusija nam pomogne u tome, mogli bismo da se nadamo formiranju snažne sile na Balkanu koja bi garantovala stabilnost, jedinstvo i ekonomski napredak.

Ceo geopolitički kontekst u vreme početka tranzicije bio je drugačiji od sadanjeg. Po čuvenom ruskom ekonomisti Kondratijevom, koji je streljan u jednom od Staljinovih logora, kapitalizam karakterišu ciklusi progresa i recesije, koji svakih pedeset godina smenjuju jedan drugog.

Posledice izbora će svakako biti izražene i u pojedinačnim državama tj. biće vidljive u domaćim politikama, dok će se na nivou donošenja odluka u Evropskom parlamentu – čija su ovlašćenja prema Lisabonskom ugovoru sada proširena – pojaviti rasprave i preispitivanja.

„Ukrajinsko proleće“ nije dalo očekivani rezultat, čak štaviše, transformiše se u neku vrstu „ruskog proleća“, pa je razumljiva sve veća nervoza Vašingtona.

Naglašene veze „kineskog zmaja“ i „ruskog medveda“ u poslednjim decenijama, koje nisu isključivo ekonomske prirode, od velikog su značaja za raspodelu moći u novom, multipolaranom svetskom poretku. 

Da nisu bili i ostali njeni loši đaci, odgovor na to pitanje lako bi našli u “učiteljici života”,. Za manje od 25 godina, tokom dva svetska rata i jedne intervencije 1918-20. godine, zapadne sile su tri puta napale Rusiju godine i prouzrokovale oko 40 miliona žrtava.

Ulogu Vukovara preuzeo je Slavjansk, a umesto razjedinjene, komatozne zajedničke komande JNA, čije je nedostatke kompenzovalo prisustvo partijski obojenih paravojski i samozvanih gardi, u Ukrajini imamo teško naoružane pripadnike desničarskih grupa i nacionalističkog „Pravog sektora“ koji nadopunjuju nesposobnost dejstva razjedinjene regularne ukrajinske armije.

Nemce je zatim iznenadila još jedna neprijatnost. Ako su dotle i mislili da žive u nezavisnoj državi, morali su da se razočaraju i shvate da i njihova samostalnost ima izvesne granice. Da i ona mora da se podudara sa nacionalnim interesima Sjedinjenih Američkih Država.

Očuvanje teritorijalnog integriteta je univerzalan princip i on bi trebalo da važi za sve članice međunarodne zajednice. Nedopustivo je da se taj princip primenjuje prema proizvoljnim kriterijumima velikih i moćnih; u jednom slučaju to je zakon, u drugom- neobavezna igrarija.