Mada je Bler uvek tvrdio da bi Iraku bilo bolje bez Sadama Huseina, on je parlamentu i javnosti vojnu akciju uvek opravdavao na osnovu toga što je irački diktator kršio zahteve UN da obustavi programe svog oružja masovnog uništavanja.

Dakle, Rusija po logici stvari mora da reaguje i to u vojnom smislu. Naravno, to ne mora nužno uključivati izbijanje rata, ali mora odlučno biti podvučena čuvena „crvena linija“, od strane Rusije, tako što će ona demonstrirati da je spremna da uđe i u vojnu konfrontaciju ako treba. 

Oprostite što ću biti otvoren, ali Srbija nema nikakav imidž. U američkim institucijama o Srbiji postoje dve škole mišljenja. Jedna je da je Srbija ruski trojanski konj, i druga proističe iz činjenice da Srbija nije sledila američku politiku devedesetih godina.

Današnji azilanti iz Srbije su drugačiji. Svima je valjda jasno da tu ne postoje opravdani zahtevi, jer nema političkog progona, što bi trebalo da bude osnova za traženje azila.

U poslednjih deset godina zastupam doslednu politiku prema EU koja je zasnovana i polazi od naših državnih i nacionalnih interesa. Predstavnici sadašnje vlasti su napravili veliku grešku kada su bez ozbiljnog dijaloga sa Briselom potpisali SSP.

Možda je na promenu svesti konačno uticao internet. Možda je građanima dosta brojnih intervencija sa nejasnim rezultatima. Na promenu svesti je možda uticao i događaj iz Bengazija, kada je američki ambasador brutalno ubijen od istih onih ,,demokratskih opozicionara'' koje su SAD zdušno pomagali novcem poreskih obveznika.

Kada su se banke zbog toga našle na ivici propasti, vlada ih je spasla parama poreskih obveznika. A sada, kada su zahvaljujući tome preživeli i ponovo počeli da prave profit, bankari bi ponovo da se čašćavaju bonusima, kao da se ništa nije desilo.

Da li je konačno i EU uvidela da je svekoliko insistiranje na kažnjavanju Srbije i uslovljavanju da se ispune i neki nemogući zahtevi (zašto Amerikanci ne uhvate Bin Ladena), kontraproduktivno u očima (a pogotovo dušama) naših građana.

Ovaj tekst nema za cilj da bude odbrana NSPM-a, a ni njegovog glavnog urednika, već se radi o ukazivanju na pogubnu praksu političkih diskvalifikacija koja se sada može plasirati i pod okriljem evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Lider LDP-a je pokazao da ne može da se izdigne iznad postojećeg dominantnog autoritarnog vođenja stranke jer o tome  svedoči njegova izjava da je  dovoljno trpeo kritičko mišljenje Vesne Pešić, i da od njegove dobre volje zavisi njen dalji opstanak u parlamentu.