Да ли су САД у последњи час избегле потпуни економски крах?

Да се САД суочавају са једном од најозбиљнијих криза у својој историји која би могла да се одрази на све сегменте њеног друштва као и на њене оружане снаге што би итекако имало веома битне последице по спољну политику САД потврдио је и Тимоти Гајтнер, министар финансија Сједињених Држава. Он је у поприлично драматичном тону упозорио да америчкој економији прети крах. ” Тимоти Гајтнер обратио се Конгресу САД са молбом да се увећа максимално ограничење државног дуга. Иначе, по његовим речима, САД више неће моћи да позајмљују новац и мораће да прогласе банкрот”.[1]

Да ово упозорење не би заиста постало и реалност потрудили су се демократе и републиканци који су малтене у последњи час 08. априла, мање од једног сата пре поноћи, постигли договор о смањењу државног буџета за 39 милијарди долара што ће омогућити наставак финансирања 800 000 државних службеника савезне администрације од укупно 1,9 милиона запослених који би остали без посла што би самим тим довело у питање и плате запослених у америчком Министарству одбране.

“Агенција АП подсећа и да је договор веома битан са политичког аспекта, јер ће се следеће године одржати председнички избори а Обама је најавио да ће се поново кандидовати.”[2] Међутим, иако је с политичког аспекта овим договором у Конгресу Обама можда постигао значајан политички успех и осигурао себи лидерску позицију на наредним председничким изборима, сама чињеница да се Америка по први пут у новијој историји суочила са потенцијалним падом Владе довољно говори у каквој се дубокој економској и политичкој кризи налазе САД.

“Иако финансирање војске ни за кога није било спорно, затварање владе погодило би и Пентагон.”[3] Бела Кућа је стога наложила свим секретаријатима и својим агенцијама да направе план у случају евентуалне обуставе финансирања.

Чињеница да би “затварање” владе озбиљно погодило и Пентагон упућује на закључак да ће “кресањем” буџета, упркос најавама које стижу из врха америчке администрације и оружаних снага, несумњиво бити погођена и армија САД која се с разлогом повукла из учешћа у ваздушним интервенцијама у Либији. Ово говори да ће се САД и даље, упркос постигнутом договору у Конгресу, суочавати са финансијском кризом која ће се сваким тренутком све више продубљивати како САД “улазе у нове дугове како би гасиле старе“ како истиче директор одељења за међународни бизнис и финансијске токове  БИН банке Јури Амвросиев. Дакле, наведена криза озбиљно доводи у питање интервенционистичку политику Сједињених Држава у свету јер статус армије директно зависи од економске снаге САД које се, како видимо, налазе у озбиљној финансијској и политичкој кризи а Либија је показала да НАТО пакт не може самостално да успешно води операције ваздушних удара, нарочито без круцијалне подршке Немачке која представља најјачу армију Северноатлантске алијансе. Русија и Кина су свакако свесне да је овом чињеницом озбиљно уздрман статус САД као глобалне светске силе што би земље БРИЦ-а у финансијском и политичком аспекту свакако могле да искористе како би додатно ојачале сопствене позиције.