Брзи и спори

Грађанима Србије кроз велики број медија пласирана је прича о хиперактивном и супервредном председнику Владе Србије Александру Вучићу чији радни дан по некима траје и скоро 24 часа. Али имајући у виду стање у Србији које је јадно у сваком смислу, политичком, економском, моралном, таква суперактивност Александра Вучића не даје резултате. Чак напротив...

Ако упоредимо политички учинак неких ранијих председника влада Републике Србије које је био глас да су спори, индолентни, често пута необавештени, као рецимо у периоду владе Војислава Коштунице од 2004 до 2008. године, долазимо до закључака да је у Србији тада све било другачије да не кажемо много боље.

Као прво Војислав Коштуница није био миљеник медија, чак ни оних државних које је Влада Србије финасирала јер је био често, много пута неоправдано, критикован за разлику од Александра Вучића који се велича, не скида са малог екрана а у некима је чак толико присутан као што је телевизија Пинк да се многи грађани Србије боје да се садашњи председник Владе Србије неће поново оженити овог пута са “Mалом невестом”.

Хиперактивни односно супервредни председник Владе Србије је експресно смањио плате и пензије за 15% а ако рачунамо инфлацију и целих 20%, за разлику од спорог Војислава Коштинице који је плате и пензије повећавао.

Војислав Коштуница је све дугове ММФ-у вратио. Са њим прекинуо сваку сарадњу знајући за лоше искуство многих земаља са ММФ-ом, за разлику од Александра Вучића који кредите ММФ-а представља, и теме се дичи, као свој највећи привредни успех.

Гледајући ретроспективно Војислав Коштуница се није бавио тендерима као што то данас ради Александар Вучић. Сви тендери са којима је садашњи председник Владе опседнут су поприлично проблематични и сумњиви као што је продаја ЈАТ-а Србија Ервејзу (још нисмо видели уговор), продаја хотела Југобанке Арапима на Копаонику и земље у Војводини, исушивање језера код термоелектране Обреновац и других. О овом последњем тендеру се огласио и званични потпарол Европске уније.

Привредни раст Србије у време Владе Војислава Коштунице на годишњем нивоу био је више од 6%, док је код Александра Вучића 5, али минус 5%.

У време владавине помало тромог Војислава Коштунице Телеком се ширио у Републици Српској и Црној Гори инвестирајући на стотине милиона евра док супервредни Александар Вучић ову високорентабилну компанију продаје.

Хиперактивни садашњи председник Владе обећава грађанима Србије куле и градове, Потмкинова села, од изградње фабрике чипова, мерцедесове фабрике камиона, збрињавање железаре Смедерево, док спори Војислав Коштуница није у себи поседовао манир обмањивања и лагања сопственог народа.

Војислав Коштуница као председник Владе Србије није имао проблема са инцидентима у којима учествују његови најближи сродници као што је то за време садашње власти. Прво је малолетни син Александра Вучића у касне поноћне сате на једном од београдских сплавова био иницијатор туче са познатим фудбалером а онда и рођени брат који је насрнуо на припаднике жандармерије.

Суперактивни садашњи председник Владе Србије Александар Вучић је промптно решио и статус Косова и Метохије. Одрадио га је тако што је потписао Бриселски споразум који је класичан вид националне издаје јер је њиме де факто признао независност Косова и Метохије. На једном од последњих преговора са Приштином када је предао српско правосуђе на Косову и Метохији сепаратистичкој творевини заваној Р. Косово чак је играо шах (пишу Вечерње новости) чиме је показао сву озбиљност у решавању најважнијег државног и националног питања. Суперактивни и суперхрабри председник Владе Србије се жалио на неудобне услове током преговора са Приштином, и цвилео на бројне провокације Шиптара што му је послужило као изговор у предаји Косова и Метохије. Троми и спори Војислав Коштуница је две године одбијао да прихвати Ахтисаријев план који је много бољи у односу на Бриселски споразум и нешто нисмо чули да се жалио на услове преговора са Приштином нити на претње и провокације Шиптара.

Признајемо да понекад индолентни некадашњи председник Владе Србије Војислав Коштуница није био довољно агилан у спречавању паљења америчке амбасаде за разлику од садашњег преседника Владе који из америчке амбасаде не избија. Да не би повредио британског и немачког амбасадора он је и тамо апсолутно чест гост.

Све у свему поставља се питање да ли је боље да Србија има спорог или суперактивног председника Владе. Можда народна пословица најбоље даје одговор на то: «Све што је брзо то је и кусо».