Današnji azilanti iz Srbije su drugačiji. Svima je valjda jasno da tu ne postoje opravdani zahtevi, jer nema političkog progona, što bi trebalo da bude osnova za traženje azila.

Da li je ovaj „veliki i svečani dan” zakasnio ili je, kao što tvrde evroskeptici odavde i srboskeptici odande, to preuranjena odluka. Ima onih koji misle da nije dobro biti u statusu „večitog mladoženje” i da takav status, kad dugo traje, podriva entuzijazam ka sprovođenju brzih i efikasnih reformi.

Možda je na promenu svesti konačno uticao internet. Možda je građanima dosta brojnih intervencija sa nejasnim rezultatima. Na promenu svesti je možda uticao i događaj iz Bengazija, kada je američki ambasador brutalno ubijen od istih onih ,,demokratskih opozicionara'' koje su SAD zdušno pomagali novcem poreskih obveznika.

Tomislav Nikolić priznaje da su kopirali politiku DS-a. SNS-u se jednostavno isplati da čekaju da nezadovoljstvo narasta a takođe dijalog sa drugim strankama može i da naškodi; mogao bi neko da ih podseti na prethodna dostignuća.

Ono što je poražavajuće jeste nezvanična pretpostavka koja objašnjava čitav ovakav stav nadležnih organa i medija, a ona se tiče atraktivnosti ovog mesta na Novom Beogradu. Naime, smatra se da je isključenje struje, a i vode, jedan od načina proterivanja građana koji žive ovde, radi prodaje ovog placa nekom investitoru.

Ovaj tekst nema za cilj da bude odbrana NSPM-a, a ni njegovog glavnog urednika, već se radi o ukazivanju na pogubnu praksu političkih diskvalifikacija koja se sada može plasirati i pod okriljem evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Ostaje nejasno kako to da su hrvatski mediji prvi saznali za hapšenje generala Mladića. Vijest o hapšenju prvi je objavio zagrebački „Jutarnji list“ na svojoj internet stranici.

Ruska Federacija je prilično oprezna za razliku od Zapada i od SAD od optuživanja i smatra, što je najispravnije da sve najpre treba da provere inspektori UN ali veliko je pitanje da li će oni biti nezavisni?

Kada ga je nedeljnik „Vreme” pre pet godina proglasio za ličnost godine, Ljajić je u intervjuu rekao: „Sve što nemaju gde, sve su ljudska prava - i readmisije su ljudska prava, i ekstradicije i transfer osuđenih lica...” I tako to uvale njemu. Šta se od tada promenilo?

I sada se postavlja ključno pitanje, a to je da li je, uopšte, došlo do kratkotrajnog trgovačkog rata između Rusije i Ukrajine kao što neki pokušavaju da predstave? Nije. A nije zato što trgovački ratovi nastaju kada postoji međusobni konflikt između dve zemlje, a u datom slučaju takvog konflikta nema.