Kada hipokrizija, licemerstvo i bahatost postanu dominantni način funkcionisanja naše vladajuće političke „elite“, onda nas i ne može čuditi što se u našem društvu ne mogu uspostaviti elementarni principi demokratskog sistema.

Slučaj Šešelj ili medijski nemoral u liku „nekog“ nalogodavca kojeg izgleda svi slušaju i kome se svi klanjaju! Laž je za sada pobedila. Lični interes pojedinca je pobedio. Gebelsova taktika vlada srpskom medijskom scenom. Etika je izgubila. Etika u srpskom novinarstvu ostaće još samo na fakultetima da se izučava. Etiku će samo spoznati u teoriji. U praksi je etika doživela fijasko!

Slučaj Bredlija Meninga i Edvarda Snoudena moramo da posmatramo kao istinski primer neviđene hrabrosti i neustrašivosti dvojice mladih ljudi koji žele planetarnu pravdu i koji se bore protiv nemani koja je u stanju da proguta sve koji ne misle u skladu sa centrima moći.

Velimir Ilić i ja već duže vreme tražimo jasan odgovor od predsednika DSS-a da li je odustao od ulaska Srbije u EU. Želim da znam šta su nam strateški ciljevi i Koštunica će do izbora sigurno morati da se izjasni.

Nikome u „Hrvatskom nogometnom savezu“ ne samo da ne pada na pamet da na bilo koji način kazne Zadar zbog ovog gesta, komesar Josip Brezni ponosno najavljuje da će u sledećem kolu svi „nogometni“ klubovi prve lige učiniti istu stvar!

Zatočenice su dobile podršku zapadnih zemalja tako što su Vlade SAD, Britanije, Francuske i Njemačke osudile njihove kazne kao nesrazmjerne. Protesti podrške održani su u Beogradu, Parizu, Londonu, Moskvi.

Najavljeno otvaranje konzulata, kao i priznanje Kosova deo su politike stalnih provokacija. Priznanje nije donelo nikakve koristi Crnoj Gori, a nanelo je štetu Srbiji. Na može se pričati da je Srbija najvažniji partner, a povlačiti potezi na njenu štetu.

U pojmovima međunarodnog konteksta, iako Sirija ima mnogo neprijatelja u regionu, od kojih neki pomažu pobunjenike, ni na jedan način ona nije država poput Libije prokaženog Gadafija. Njena bliskost sa vojnim krilom Hezbolaha u Libanu je obezbedila značajnu vojnu pomoć.

Opet kažem, ne bio ja u Tadićevoj koži, pogotovu što su naučnici uz upozorenje okačili i slike, obraz u obraz, pa ti Borise vidi smeš li se oglušiti o vapaj dvaju pravednika, a ako Bog i Koštunica daju i ustavne kategorije „Vukadinović i Antonić“.