Druga Srbija ne može da podnese da se može biti pristojan građanin sa svećom u ruci. Da tri skupljena prsta ne označavaju više zločince, i retrogradne umove. Da postoji neki duboki unutrašnji razlog zbog koga će ljudi mirno, satima, stajati u redu da se poklone moštima jednog skromnog čoveka.

Posebno je indikativno to što je u aprilu zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije Mihail Bogdanov boravio u Bejrutu. Rusija je potpuno legalno i poštujući sva međunarodna prava sve više i vojno prisutna u regionu.

Srbija mora razumeti i uvažiti način donošenja odluka u EU. Koraci EU su mogući samo na osnovu širokog konsenzusa, koji je potrebno unapred obezbediti. Nije ga moguće postići s nerealnim očekivanjima, još manje ishitrenim najavama najviših predstavnika Srbije.

Da Hamnei zaista drži uzde političke i verske moći u Iranu potvrdila je i njegova izjava: „Iranski vrhovni verski vođa Ajatolah Ali Hamnei objavio je na svom Tviter nalogu da glasanje na predsedničkim izborima predstavlja glasanje o poverenju u Islamskoj Republici".

Prošle nedelje umro je patrijarh koji nam pokazao svu besmislenost njihovih džipova i porculanskih osmeha. Umro je patrijarh koji je srpsku crkvu i srpski narod poštedeo crnih mantija na optuženičkoj klupi u Hagu. Umro je čovek koji je mogao da ima sve te džipove i zlata. Ali nije...

Ovo isleđivanje Koštunice treba ozbiljno shvatiti i pripremiti se za period političke represije koji sledi. Tadićeva vlast nepovratno klizi na stazu politike iz vremena "Sablje" i "Biroa za informacije vlade Srbije". To je tako u današnjoj Srbiji, pod vlašću klijentističke oligarhije.

Koliko god se vlasti kunu da neće priznati Kosovo, oni to delima čine, jer sa dokumentima na kojima piše Republika Kosovo Albanci slobodno šetaju Srbijom, dok Srbi iz Severne Mitrovice ne mogu da odu na liturgiju u Dečane sa ličnom kartom Srbije.

Kako da se efektivno oživi hrišćanska civilizacija, pošto je proživela nebrojene nesreće... Konzervativci večito pokušavaju da se vrate nečem boljem, zdravijem, plemenitijem, istinskijem. Ali koliko unazad? Za deset godina, jedan vek – jedan milenijum.

Zbog svega toga, protesti u Turskoj više su deo Occupy pokreta, nego što bi bili slični "Arapskom proleću". Occupy pokret je i nastao na temeljima onoga što su u Beogradu pokazali marketinški stručnjaci.

Evidentna je aktivizacija napora niza država zapadnog bloka i nadnacionalnih instituta (uključujući Vatikan) na konsolidaciji Zapadnog Balkana pod okriljem EU. Povećavanje krize u Srbiji praćeno je pokušajima Beograda da nađe oslonac vani.