Narugavši se neuspehu evropskog multikulturalizma, Kremlj se sada muči da napravi rusku verziju istog. Novi ruski obrazovni standardi izbegavaju staru mantru o „tatarsko-mongolskom jarmu“ i umesto toga govore o „sistemu zavisnosti ruskih kneževina u odnosu na Zlatnu hordu“.

Srbija bi mogla da promeni kolosek i sa glavnog pređe na alternativni. Dok je glavni onaj do sada sprovođen – učlanjenje u EU kroz uobičajeni proces – dotle bi alternativni bio što čvršće povezivanje sa Evropskom unijom, ali bez učlanjenja, nešto slično onome što rade Norveška i Švajcarska.

Većina ujgurske populacije je duboko nezadovoljna svojim položajem u kineskoj državi, i uplašena za svoju sigurnost i čak i opstanak. Ne podržavaju separatističke težnje pojedinih ekstremnih ujgurskih političkih frakcija i ne odobravaju bombaške napade u kojima stradaju nedužni Kinezi i Ujguri.

I jedan od najvećih uspeha srpske politike u 2009. godini je da smo mi dobili potpuno jasna uveravanja od svih evropskih zvaničnika, najvažnijih činilaca evropske politike, da Srbiju više niko neće prisiljavati ni ucenjivati da zbog članstva u EU prizna nezavisnost Kosova.

Zapadne sile vrlo dobro znaju koliki je značaj Turske, ne samo kao države za tranzit energenata sa Bliskog istoka i Centralne Azije, već i kao možda ključni kontrateg u velikoj geopolitičkoj igri Zapada i Rusije za kontrolu nad rezervama nafte i gasa ranije pomenutih bivših sovjetskih republika.

Đinđićeva metafora o gutanju, najpre, velikih žaba, postala je opšte mesto aktuelne oligarhije. Smisliš dovoljno nejasne kriterijume za izbor sudija i tužilaca, dovoljno rastegljive, da sve zavisi od toga ko je ovlašćeni tumač.

U svakom slučaju DŽon Keri je potvrdio kako se SAD navodno nikada neće zaustaviti u borbi protiv terorizma. On je istakao da Amerika nikada neće odustati od gonjenja poznatih terorista kao što je lider Al Kaide koji se skrivao u Libiji.

Mi ne očekujemo da Srbija prizna Kosovo. Ali svakako očekujemo da Srbija nađe način da sarađuje sa vlastima u Prištini. Ne verujem da su mogući novi statusni pregovori između Beograda i Prištine posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Istina je da Kina i Sjedinjene Države trenutno nisu protivnici, sigurno ne na način na koji su to bili Sovjetski Savez i Sjedinjene Države tokom hladnog rata . Ali rizik od američko-kineske krize je možda veći nego što bi bio da su Peking i Vašington u stanju borbe na život ili smrt.

Ako pogledate poslednje intervjue lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, videćete da on ne želi ništa da menja kad su u pitanju Statut i Zakon o utvrđivanju nadležnosti. Verovatno ima u vidu neke svoje pragmatične razloge.