Tri stotine i pedeset godina, za koliko je moravska Srbija robovala pod Turcima, čuvar njene ideje o državnosti i onda kada države više nije bilo – bila je Srpska pravoslavna crkva. Njeni patrijarsi, vladike i kaluđeri uvek su bili na čelu narodne borbe za slobodu, pa su zato u mnogo primera vešani i davljeni, sabljom sečeni i nabijani na kolac.

SAD ulaze u nove dugove kako bi gasile stare, ističe direktor odeljenja za međunarodni biznis i finansijske institucije BIN banke Juri Amvrosiev. Kriza dovodi u pitanje intervencionističku politiku SAD.

Protesti koji su započeti širom SAD nakon oslobađajuće presude su relativno mali, čak i za zemlju manju od Amerike. U Los Anđelesu se povremeno okupi nekoliko stotina ljudi, a činjenica da su u Njujorku demonstranti blokirali Tajms skver ne znači da su bili brojni, nego samo da im je policija dozvolila da na taj način iskažu revolt.

Čak je i u Njuzviku osvanula naslovna strana sa naslovom „Sad smo svi socijalisti”. Te teme se međutim ne prenose na Srbiju iz više razloga: zato što su u Srbiji i dalje najglasniji zagovornici neoliberalnog koncepta kapitalizma, koji ne mogu da priznaju slabosti tog projekta.

Da li je konačno i EU uvidela da je svekoliko insistiranje na kažnjavanju Srbije i uslovljavanju da se ispune i neki nemogući zahtevi (zašto Amerikanci ne uhvate Bin Ladena), kontraproduktivno u očima (a pogotovo dušama) naših građana.

Ova rasprava u Narodnoj skupštini pokazala je porazno stanje našeg krhkog parlamentarizma koji je u Srbiji sveden na privid i samim tim ispražnjen od pravog značaja i doveden u apsolutno podređen odnos prema izvršnoj vlasti.

Lider LDP-a je pokazao da ne može da se izdigne iznad postojećeg dominantnog autoritarnog vođenja stranke jer o tome  svedoči njegova izjava da je  dovoljno trpeo kritičko mišljenje Vesne Pešić, i da od njegove dobre volje zavisi njen dalji opstanak u parlamentu.

Ali ovo dodeljivanje trajnih legitimacija bivšim poslanicima se može tumačiti i kao neprimeren pokušaj da se stvara neka vrsta para-političkog Gornjeg doma u našem parlamentu.

Pitanje proizvodnje i snabdevanja električne energije se već godinama posmatra kroz princip kratkoročne ekonomske opravdanosti. Samim tim, kako je čitav problem sveden na pitanje iznosa finalne cene struje.

Odnos Berlina i Brisela prema Beogradu je determinisan ponašanjem Srbije prema Kosovu odnosno procesu implementacije kosovske nezavisnosti. Sve ostalo je u trećem ili petom planu, uključujući pomenute „evropske vrednosti“, ljudska prava, slobodu govora, tretman opozicije itd.