Коментар дана | |||
Николићева проба |
![]() |
![]() |
![]() |
недеља, 17. април 2011. | |
Најпре, хајде да признамо да нико од нас није очекивао да ће то бити толико најављивано напредњачка „пунуда коју је немогуће одбити“. Дакле, постигнут је елемент изненађења. Друго, данас сви медији само о томе брује, а Николићев штрајк ће бити и тема разговора за недељним породичним ручком. Треће, Николић је најављен као гост у Утиску недеље[1], те ћемо имати прилику да се уживо уверимо у здравствено стање „подвижника“ – како је сам Николић себе назвао[2]. Четврто, већ је саопштено да су лекари дужни да особи која не узима храну и воду, након губљења свести, дају инфузију[3]. Наводно, човек без хране и воде може да издржи само 48 часова, а да не падне несвест[4]. Николићева несвестица значиће додатни притисак на Тадића да попусти, или продужење акције уз инфузију на читаву ову седмицу – што је огромна шанса за придобијање за себе тренутно мало скептичног, јавног мнења. Пето, маркетиншки занимљив је један пасаж из „Блица“ који гласи: „Вучићев позив да се разиђу окупљени су пропратили звиждуцима, на шта је челник СНС одговорио да ће, када Николић буде пребачен у болницу, опозиција организовати акције које ће трајати док се `све не заврши коначном победом`"[5]. То значи да се рачуна са Николићевим колапсом као медијском подлогом нових страначких протеста, на којима ће, наравно, многи новокомпоновани напредњачки политичар, попут Зорана Драгишића, моћи да доживи коначни транссупстанцијални преображај из НАТО лобисте и звезде „Хелсиншке повеље“[6] у великог патриоту и забринутог хуманисту. Одлично за напредњаке и њихову јавну репутацију.
Зато је тешко код себе развити неко посебно саосећање са овим „крупним невољама“ напредњака. Као што каже Вукадиновић, „овде је заправо реч о једном проблематичном политичком надгорњавању око бесмислене теме која нема много везе са животним проблемима друштва, али потенцијално може имати веома лоше последице". "У том смислу бих можда имао више разумевања за Николића да је његов мотив за штрајк био више политичко-егзистенцијални, то јест да је штрајковао, рецимо, због Косова, Срба у Крајини, третмана Војислава Шешеља у Хагу, лоших приватизација или продаје Телекома". Овим темама би се могао додати још и Статут Војводине, резолуција о Сребреници, убиство Ранка Панића, репресија након 10. октобра итд. Све би то вероватно имало више смисла као мотив за такву врсту протеста, него борба против тога да се „30. децембра гледа Тадићев интервју, а да 1. јануара Ђилас порађа седморке“. У сваком случају, биће занимљиво пратити развој догађаја у наредним данима. Једне велика представа је пред нама. И сваки разборити човек ће из ње моћи да извуче много корисних закључака. И о политичарима, и о медијима, и о нашим наравима. [4] Исто [7] http://www.nspm.rs/hronika/djordje-vukadinovic-imitiranje-seselja-i-farsa-koja-moze-prerasti-u-tragediju.html [9] Исто. |