Sirijska vojska skoro da više i nema potrebu da se konfrontira sa raznim terorističkim grupacijama, jer će one same obaviti taj posao. U ovoj situaciji jedino što možemo da zaključimo i predvidimo jeste skori propast “pobunjenika” i potpuno uništenje terorističkih frakcija.

Ispostavilo se da se temelji za stubove visoke politike grade u svom dvorištu i u najbližem komšiluku. Evropa, Amerika, Rusija i Kina, kako to gordo zvuči, ali ovde se radi o rvanju u balkanskom blatu.

Stanje platnog bilansa zemlje nastavlja da se pogoršava – po rezultatima za devet meseci, deficit platnog bilansa činio je 4,8 milijardi američkih dolara. Osim toga, nastavlja da raste i ukupni spoljni državni dug – 01.10. 2013. godine, iznosio je 37 milijardi dolara i narastao je od početka godine za 9,8%.

Sve izgleda kao režiran rijaliti šou-program u kome je navodna „spontanost“ učesnika poželjna, jer podiže gledanost, ali nikako ne utiče na krajnji ishod pobednika. Kako danas stvari stoje, i laiku je jasno da u tom šou-programu Srbija gubi sve.

Rat u Avganistanu se ne odvija po planu, sudeći po velikim gubicima koalicionih snaga, ne uzimajući samo u obzir nedavno obaranje američkog helikoptera. Uprkos tome što je Bin Laden mrtav, snaga talibana u Avganistanu nije nimalo umanjena.

Aktivnom ulogom u smirivanju krvavog sukoba u Ukrajini, Berlin se profilirao na geopolitičkoj mapi sveta kao nezaobilazni faktor na koga se sve više mora računati. Narasli ekonomski džin, zahvaljujući ponajviše svojoj neprikosnovenoj poziciji u EU ozbiljno kuca na vrata četvrtog najznačajnijeg geostrateteškog igrača.

Koliko je komična Mitrovićeva objava medijskog rata, toliko su apsurdni motivi koji su NUNS naterali na reakciju. Ovo udruženje nikako da se oslobodi uloge ideološkog policajca, a reagovanje Obradovića podseća na praksu nekadašnjih obračuna među komunistima.

Način na koji je jermenska država organizovala obeležavanje ove za jermenski narod izuzetno značajne godišnjice neumoljivo upućuje da mi preispitamo na koji način smo mi u našoj državi „obeležili“ i za nas od posebne važnosti sedamdesetu godišnjicu od proboja jasenovačkih logoraša.

Taj alibi bi trebalo da znači da je politika međunarodne zajednice, tj. SAD, na Kosovu i Metohiji pravedna i poštena, ali, eto, postoje tu neki kriminalni elementi, izvjesni Zvonko i „Tačijev brat“, pa lokalni američki političari, koji sve kvare.

Upravo zato nas politika „nepriznavanja Kosova“ neće odvesti nigde, dok Kosovo ne počnemo da branimo. Umesto „nećemo nikada priznati nezavisnost Kosova“, mi treba da počnemo da govorim da „nećemo nikada dozvoliti nezavisnost Kosova“, tek tada će nas i Zapad, i Priština, shvatiti ozbiljno.