Mesić je protiv promena dejtonskog dogovora, Tadić je protiv iste te stvari, Dodik se protivi takođe, i to najviše, pa ispada da bi Mesić da ratuje protiv Srba po navici, makar i zbog onog oko čega se Srbi s njim slažu. Jer, koliko je poznato, Dejtonski sporazum bi da menjaju oni koji su ga nametnuli.

Evroazijska ekonomska unija je zamišljena kao jedinstveni carinski prostor i regulator zajedničke makroekonomije, konkurencije, energetike i saobraćaja. Lukašenko je naveo pet principa na kojima Minsk insistira, i koji podrazumevaju da buduća unija treba da ima pravni subjektivitet i precizno utvrđene nadležnosti.

I Srbija će, vjerujem, jednog dana imati drukčiju poziciju prema Kosovu. Realitet se ne može mijenjati. Kotač povijesti se ne da vratiti unazad. Po mom sudu, Kosovo je za Srbiju izgubljeno puno prije njegovog osamostaljenja, ali nije na susjedima Srbije da o tome vode rasprave.

U božićnoj poruci Edvard Snouden poručio je da dete danas odrasta u društvu koje je gore od sveta koji je DŽordž Orvel opisao u svom čuvenom romanu. „Dete rođeno danas će odrasti bez poimanja ideje privatnosti“, kaže Snouden u video-poruci.

Pošto je predsednik Hrvatske zapretio oružanom intervencijom kako bi onemogućio bilo kakav pokušaj Srba da podele Bosnu, vođe bivše Jugoslavije su razmenile pogrde koje podsećaju na ratove 1990-ih godina.

Prve nacrte automatske puške Kalašnjikov je pravio posle ranjavanja na frontu, u bolnici, na novinskoj hartiji. Pojedini stručnjaci smatrali su da su crteži primitivni, ali su se našli i oni koji su u tim ,,primitivnim crtežima’’ uvideli ,,zlatno zrno’’.

Ko su glavne trošadžije, a ko glavni dužnici-ovisnici jasno je kao dan. I koliko bi njih koštalo ukoliko bi država Srbija naprasno počela da vodi razumnu ekonomsku politiku sebi u korist. Koštalo bi ih tako mnogo da kreatori te politike ne bi bili ni lično bezbedni.

Ja sam protivnik Evropske unije, jer se radi organizaciji koja guši i uzima nezavisnost država koje su njene članice. Gore od toga, EU svima nameće svoju globalističku ideologiju koju naziva naprednom, a zapravo njome uništava čoveka, zdrave vrednosti i one društvene norme koje su u prošlosti predstavljale garanciju normalnog života.

Ispostavilo se da se temelji za stubove visoke politike grade u svom dvorištu i u najbližem komšiluku. Evropa, Amerika, Rusija i Kina, kako to gordo zvuči, ali ovde se radi o rvanju u balkanskom blatu.

Nije realno očekivati da Kina unilateralno povuče svoju zonu. To bi bila velika sramota kako za kinesku armiju, tako i za režim, i to međunarodna, ali i unutrašnja sramota. To predstavlja neprijatnost koja se vratila u lice Pekingu. Ali takođe pojačava kinesku zabunu o pravnim implikacijama zone.