Dugujem izvinjenje onima koji se na NSPM oglašavaju smislenim i konstruktivnim zapažanjima, što sam njihove komentare preširokom generalizacijom strpao u kategoriju „e-đubreta“. Ali nisam sasvim ubeđen da sam pogrešio generalnom osudom komentara na internetu. Izuzeci samo potvrđuju pravilo.

Janukovič je nastavio da traži balans u odnosu na pridruživanje EU i sa druge strane Carinskoj uniji, a tek kada je ova prva opcija bila skončana sa izuzetno neprihvatljivim posledicama po ekonomiju i poziciju Ukrajine, on se u novembru odmakao i nešto više opredelio za saradnju sa Rusijom.

Na delu je pokušaj relativizovanja događaja. Međutim, odnosi unutar Evrope se po tom pitanju kristalizuju i Srbija neće moći da izbegne neke svoje obaveze. Ne samo za nas, nego i za Evropu je veoma važno da Srbija donese Rezoluciju o Srebrenici.

Jasna je povezanost sveopšte borbe za resurse širom planete i događaja na Bliskom istoku, a ponajviše u Siriji, zemlji potonuloj u surovi rat čiji će ishod po mnogo čemu biti presudan ne samo po budućnost Bliskog istoka.

„Kvalitet“ komentara nije samo problem NSPM, već i interneta uopšte. Anonimnost ih oslobađa straha od odgovornosti, a teoretski neograničena publika pruža priliku da „i oni budu neko“. A najlakše je „biti neko“ pljuvanjem po boljima od sebe.

Ogromna većina medija na Zapadu izveštavala su zlonamerno o ceremoniji otvaranja igara u Sočiju. Nepristrani, objektivni posmatrač mogao je malo da sazna o Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, i uopšte o Rusiji, a mnogo o njima, o Zapadu i njihovoj patološkoj mržnji prema ruskom narodu i Rusiji.

Odžačkih 9,2 odsto DSS-a, osim što je podvig, jeste, verovatno, i tačka vododelnica između dve epohe ove partije. Između epohe letargije, izolacionizma, samodovoljnosti, autizma, mrzovoljnosti i inertnosti, i, iznenada ukazane, a poslednje, šanse.

Sejanje semena razdora između građana Ukrajine koji govore ukrajinski i ruski je veoma težak ali ostvarljiv zadatak što su događaji iz proteklih 10 godina pokazali. “Narandžasta vlada” Juščenka i Timošenkove isto kao i Janukovičev pokušaj da udovolji lokalnim nacionalistima mnogo su doprineli procesu razdora.

Smatram neprirodnim i istorijski potpuno neosnovanim da srpski narod u Crnoj Gori dobije tretman nacionalne manjine, jer su Srbi u Crnoj Gori autohtoni i učestvovali su u njenoj celokupnoj istoriji i stvaranju.

Ako Tadić ne prihvati zahteve Merkelove, rezime njegove politike će, pošto izgubi vlast, pre moći da se iskaže kao „ni Kosovo ni Evropa“, odnosno biće to i njegov istorijski poraz.