Vladimir Putin je i ovoga puta pokazao da je bar za glavu viši od svih konkurenata na svetskoj političkoj sceni. Zapravo da po sposobnosti, znanju, političkom obrazovanju, dobrim namerama i realnom gledanju na događaje na međunarodnoj sceni- nema konkurenata.

Što se tiče Kosova i odnosa sa Srbijom, Šastel je naznačio da će belgijsko predsedavanje EU biti statusno neutralno. Belgija će insistirati na dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji kao ključnim preduslovima za kretanje Srbije u pravcu EU.

Onome ko nije razumeo Volfovicevu doktrinu ostaje samo da se čudi što je i Vladimir Vladimirovič Putin u galeriji Stejt departmenta dobio mesto novog Hitlera. Ovakvo poređenje, međutim, nije novo i ne predstavlja izuzetak, već je pre pravilo i spada u uobičajene metafore američkih državnika i predsednika.

Čini se da je sve više pripadnika inteligencije posvećeno podrivanju i razaranju osećaja za ličnu odgovornost i prebacivanju te odgovornosti na „društvo“. Bezrazložna izvinjenja samo su jedan mali simptom ovog mnogo većeg i opasnijeg trenda.

„Većina Nemaca želi da razume rusku stranu stvari“, kaže Jerg Baberovski, istaknuti profesor istočnoevropske istorije na Berlinskom Humboldt Univerzitetu. Istoričar Štefan Plagenborg sa univerziteta Rur u Bohumu opisao je sentimentalan odnos između Nemaca i Rusa kao „neizmernu ljubav“. Ali kako ova veza još uvek postoji posle dva svetska rata?

Koju god aferu da uzmemo – a one se uglavnom vrte oko nekog novca, kriminala, oko „mafije“ – uvek se radilo o novoj preraspodeli snaga „u njihovim redovima“. Čitalačka publika dobija cirkusku šećernu vatu, novine tiraže, a ljudi u senci – novi prostor za delovanje.

Zaista, moguće je sarađivati sa nekim pa se zatim razočarati u njega. Međutim, čime je Bakarec razočaran? Ima mnogo toga, ali upadljivo je da se skoro sve što joj zamera dogodilo pre nego što je ona došla na čelo DSS-a, a samim tim i pre nego što je on došao u priliku da sarađuje sa njom i „da joj šansu“.

Zašto se sada stvara slika u javnosti da borba Srba na Jarinju i Brnjaku nije borba i onih u Šilovu, na Brezovici, u Velikoj Hoči, Gračanici? Po koja poruka iznuđena pitanjima novinara od lokalnih političara da ''mi uvek podržavamo sve Srbe'' nije dovoljna.

Dakle, poštovan kao Tito, opasan kao Milošević, regionalno omiljen kao Tadić, hrabar kao Cipras i tragičan kao Đinđić. Ali od svega toga, zapravo, ništa baš sasvim, do kraja i odistinski