Sjedinjene Države pokušale su da uz pomoć «demokratije» ukrajinizuju istočni deo zemlje, da Ruse pretvore u Ukrajince. To im nije pošlo za rukom. Vašington je brzo shvatio da demokratija ne radi u interesu Zapada. 

Potrebno je da se individualna pregnuća i postignuća susretnu sa dubljim tokovima istorijskog kolektivnog iskustva. Zato ne treba smetnuti s uma da je Mihailo Marković bio predvodnik i najdosledniji i najistrajniji predstavnik jedne od najznačajnijih generacija jugoslovenskih i srpskih intelektualaca.

Autentična demokratija bi se pojavila kao prepoznavanje građana da njihova politička klasa uopšte nije njihova jer je „kapitalizam bez domovine“ proizveo interesnu povezanost kvazi-elita iz koje je isključen narod.

Priznaćete, nije fer da se od osrednje ekipe pravi tempirana bomba za prave šampione i poštene profesionalce. Potpuno neevropski, pa ako hoćete i antievropski pristup. Zamislite kad bi se naše „za evropsku Srbiju” vlasti ponašale tako!

Vladimir Putin sigurno neće pasivno posmatrati kako na izborima gubi Janukovič. Moskva će morati virtuoznom diplomatijom, kao i u slučaju Sirije, da se dovija kako bi sprečila gorenavedene scenarije, jer ona nije Srbija i njena geostrateška važnost za Rusiju je daleko veća.

Turska neće moći da uđe u EU bez priznavanja Kipra, a isti princip će više-manje važiti i za Srbiju. Uslovi za članstvo su vrlo jasni: ne možeš da postaneš član EU ako imaš nerešene probleme sa svojim susedima.

Zbog svega ovoga, one zemlje Evropske unije koje sebe smatraju ,,gazdama’’, starijim i uspešnijim, gledaju na novajlije iz istočnih zemalja kao na bedne rođake koje za sada treba držati na grbači. Ali u konačnom svođenju računa, gledano u geopolitičkom smislu, ,,gazde’’ će ipak biti na dobitku.

Prema presudi Međunarodnog suda pravde, Srbija ne snosi odgovornost za „genocid“, niti je učestvovala u njegovoj pripremi ili izvođenju. Samim tim, Srbija nema nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu „deklaraciju o Srebrenici“.

Janukovič je nastavio da traži balans u odnosu na pridruživanje EU i sa druge strane Carinskoj uniji, a tek kada je ova prva opcija bila skončana sa izuzetno neprihvatljivim posledicama po ekonomiju i poziciju Ukrajine, on se u novembru odmakao i nešto više opredelio za saradnju sa Rusijom.

Pristupni pregovori bi mogli početi 2012. i biti zaključeni 2016, uz stvarni ulazak u EU tek 2018. Međutim, uzimajući u obzir verovatne komplikacije na koje će se usput naići, realnija pretpostavka je 2020. godina.