Što se Dana pobede tiče, mnogi ponavljaju da je antifašizam najmanji evropski zajednički imenitelj, no verbalno antifašistička, Evropa je simbolički u tom kontekstu u neugodnom položaju. Fašizam i nacizam su nastali na njenom tlu.

Osim toga, ove nedelje je saopšteno i da su SAD izgubile spor sa Kinom pred Svetskom trgovinskom organizacijom povodom mera koje su preduzimale protiv kineskih proizvoda od 2006. do 2012. godine. To su samo neke od novosti o kojima se u Srbiji malo ili nimalo ne izveštava.

Praznik rada ni ove godine neće biti obeležen masovnim radničkim protestima u Srbiji, kao što je to slučaj u velikim svetskim gradovima, zato što sindikalci ne žele da izađu na ulice bez honorara, rekao je u intervjuu za Pres Branislav Čanak.

Prvoj grupi ne treba ništa posebno objašnjavati zato što su to uglavnom ljudi koji veoma dobro poznaju sistem u Srbiji. Ne samo trenutno vladajući, nego i stvarnu suštinu i probleme svakog većeg sistema, imaju uporedna znanja i sasvim su sposobni da sagledaju sve zamke suštinski vladajućeg stranog interesa u Srbiji.

Trampimo dostojanstvo za evropsko članstvo. Ali pored dostojanstva moramo još nešto staviti na oltar evropomolje, a to je Kosovo i Metohija. Trampićemo kosovski mit za evropski mit, kosovske vrijednosti za evropske vrijednosti, dušu za obećani standard.

Globalizacija može biti kobna po njihov geografski prostor, po njihovu celovitost, može biti ponekad u političkom smislu pobeđujuća stvar, ali ono što jedan čovek donosi, ono što je stvar pojedinca, globalizacija ne mora da uguši.

Za razliku od Nemačke, Japan nikada nije prihvatio odgovornost za rat. Iako se socijalistički premijer Tomiči Murajama 1995. godine zvanično izvinio Kini, u Japanu nikada nije povedena iskrena rasprava o stepenu sopstvene odgovornosti.

Tito je od početka imao najveći strah kako će uspeti da se nametne kao vođa srpskom narodu koji je, ipak, većinski podržavao monarhiju. Zato glavna uloga Crvene armije i nije bila u proterivanju fašista, već na ustoličenju komunističke vlasti u Beogradu.

Predsednik svoje neulaganje veta pravda „zbog kratkoće vremena koje sam imao da procenim ustavnost” i željom da  „odluku o ustavnosti Zakona prepustim Ustavnom sudu”.