Bilo je veliko iznenađenje kada smo čuli za akciju holivudskih zvezda koje se na ovaj ili onaj način, zbog ovog ili onog razloga, protive jednostranom rešenju kosovskog problema. DŽordž Kluni, Šeron Ston, Šon Koneri, Robert De Niro, Bred Pit, Anđelina DŽoli i drugi, svojim izjavama koje odudaraju od „političkog mejnstrima“ stiču sve više pristalica.

Britansko povlačenje iz EU ne bi samo narušilo tezu da je formiranje EU istorijska neminovnost, već bi izmenilo i unutrašnju hemiju Unije. Nemačkoj bi pripala pozicija hegemona koju ona ne želi i to bi podrilo slaganje unutar EU. Francuska bi podređenost mogla još teže izdržati.

Ako sutra Dojče telekom postane vlasnik domaćeg Telekoma, nije loše znati da je (kombinovano) državno učešće Nemačke u Dojče telekomu oko 32 odsto. Na ovaj način, nemačka država je najveći pojedinačni akcionar i može kontrolisati sve što se u toj kompaniji događa.

Pre povlačenja vojske iz države, po zahtevu regenta Aleksandra, smenjen je sa dužnosti šefa Obaveštajnog odelenja Vrhovne komande i prebačen u Užičku vojsku (1915). To je početak njegovog kraja. Posle rukovođenja u pobedama na Kajmakčalanu i u Bitolju (1916), stavljen je pod istragu i pritvoren.

Tito je voleo život. Nije prisvojio nijedan dinar i nijedan od mnogobrojnih poklona koje je dobijao od inostranih šefova država. Sve što je imao ostalo je bivšim jugorepublikama. Negovao je svoj kult ličnosti, ali je njegova ličnost bila jača od njegovog kulta.

Gotovo da ste mi naterali suze na oči, gospodine Jovanoviću. Kako je lepo kada uspešan i relativno mlad čovek poput vas, nesebično i štedro deli savete čitavom narodu Srbije, otvarajući mu oči i savetujući ga, kako da živi u stabilnoj zemlji. 

Opšta konstatacija: “Kakvi su nam mediji, takva nam je kultura”, samo je pozna reminiscencija platonovski legitimisane korelacije.

Tokom boravka u Donbasu sam se uverio da tamo vlada jednodušna simpatija prema Srbiji i Srbima. Milošević je za njih pozitivna i poznata ličnost, i to važi za sve građane. 

Tragedija u Smolensku, koju već nazivaju „drugom katinskom tragedijom“, prekinula je sve vidljiviji uspon rusko-poljskog pomirenja. Sadašnje reakcije ruske i poljske strane, međutim, krajnje su različite od onih na „prvu katinsku tragediju“.