Тресла се гора, родио се "покушај урушавања владе"

Тресла се гора, родио се покушај урушавања најстабилније владе у региону. Громогласно најављивање коначног разоткривања плана за извођење државног удара и рушење власти у Србији свело се на још један у низу већ виђених монолога премијера Александра Вучића и његово набрајање великих успеха Владе на чијем је челу. Било је то само изношење већ толико пута изречених оцена које служе за ружење нашег незахвалног народа који неће да прихвати и усвоји благодети напредњачке верзије модернизације и реформи, која ова влада спроводи и то поред толиких похвала које стижу од ММФ-а и представника Европске уније. Премијер је свестан своје историјске улоге, али и горке судбине свих реформатора у Србији, чије деловање тек касније добија своју друштвену потврду. Али Он је спреман да поднесе ту жртву и да буде несхваћен и неприхваћен у времену у коме улаже толико напоре, радећи истрајно и даноноћно.

Неколико дана пре његовог гостовања у "Упитнику" премијерова свита медијских и министарских узбуњивача је најављивала тешке и мучне дане за Србију. Као по команди, они су осудили писање једног таблоида који је пренео део кривичне пријаве у којој је премијер оптужен за учешће у тешком кривиичном делу. То је био онај прави окидач који је покренуо читаву лавину реговања на телевизији, која се већ специјализовала за овакву врсту посебних и хушкачких емисија. На њој смо могли да чујемо да се налазимо на корак од државног удара.

Међутим, у емисији на РТС-у у којој се очекивало да ће премијер дати конкретне одговоре ко стоји иза тајкунско-медијске завере могли смо чути да он ради без одмора, да је посвећен само својој мисији остваривања добробити за грађане Србије који не показују ни мало разумевања и благодарности већ имају и неке критичке примедбе. Уместо откривања ко стоји иза завере за рушење Владе и самог премијера, и то у последњем чину како се могло видети у специјалној емисији режимске Пинк телевизије, добили смо премијеров умирујући одговор да „ се не слаже да је то био државни удар јер за то нема ни снаге ни воље, али су на делу перманентни покушаји да се уруши Влада Србије“. Велики балон, који су данима надувавали његови најближи сарадници демонстрирајући недостојно поданичко утркивање у осуђивању покушаја државног удара, издувао се преко ноћи, остаљајући отужан утисак да имамо на власти људе који су само способни да служе без поговора свом вођи не водећи рачуна на последице које овакав ауторитативни начин владавине оставља на целокупно друштво и његове институције.

Какав кредибилитет могу имати сада чланови ове владе након наступа премијера на РТС-у? Једина логична последица би била садржана у подношењу оставки, али је то код нас немогућа мисија, јер су на великој цени и даље само подаништво и будност. Суочавамо се са начином владавине у коме се друштво држи у перманентном у ванредном стању, а оваква дилетантска представа коју смо имали прилике да пратимо као својеврсни политикантски ријалити програм само је доказ више за ову тврдњу.

До које мере се отишло у изливима подаништва (све у име заштите премијера и његове безбедности), могло се видети у речима министра одбране Братислава Гашића који је изјавио да је премијер Вучић најугроженија личност у земљи и да је за његову безбедност задужена војска Србије, која је апсолутно спремна да одговори на све претње, али и да сачува његов живот. Ово је очигледна злоупотреба положаја војске, чија је улога јасно уставно одређена, као и начин њене употребе. При томе, Вучић поручује да нема разлога за превелику нервозу. Он је изјавио:"Лично се не осећам угроженим, иако није лако радити у таквим условима.“

Да парадокс буде већи, и он и његови министри непрестано тврде да се ради о најстабилнијој и најреформскијој влади у региону, а онда нам се демонстрира права показна полицијско-политичка вежба која треба да служи спречавању државног удара који се креира на страницама Курира. И поред све халабуке и медијског спиновања, јавност остаје и даље ускраћена за одговор ко чини те тамне и недоступне коридоре тајкунско- медијске моћи.

Очигледно је да се понавља стари синдром сваког ауторитативног друштва да се оно заснива на стварању што чвршћег јединства народа и његовог вође, а оно се гарантује и спремношћу војске да буде у служби одбране тог јединства. То је политичка легура која је најкраћи пут за стварање тоталитарног система у коме се успоставља лични облик владавине.

Посебно је било неубедљиво настојање да се премијер покаже као човек који се налази изван целог овог процеса стварања пузајућег ванредног стања чији је један од главних учесника и креатора био уредник таблоида Информер Вучићевић који је, по речима Александра Вучића, "пристојан човек и добар новинар", без обзира на то што он не дели све његове политичке ставове. Сада је јасно да су премијерови саветници увидели да је овај медијски и политички пројекат тзв. рушења Владе отишао предалеко и да се ситуација мора смирити и пацификовати до следеће повољније прилике.

За демократско друштво је посебно погубно када се свака критика и критичко мишљење дочекује од стране владајуће структуре као покушај урушавања Владе. То само сведочи да се не може на овако дилетантски начин поигравати са читавим друштвом увлачећи га непрестано у низ ванредних ситуација које само слабе демократске капацитете и потенцијале у Србији. Зато је Ђорђе Вукадиновић са пуно права оценио да су„ догађаји у недељу наставак политичке сапунице у режији премијера и његовог најближег окружења.

Тешко је похватати све конце, али ако постоји било какав државни удар или нешто слично што дестабилизује Србију, онда је то оно што управо ради та гарнитура“. Јер управо тај најближи круг премијерових сарадника и најпослушнијих поклоника управо и највише делује на урушавању Владе јер своју немоћ и неспособност настоје да прикрију вишком оданости и стварањем култа неприкосновеног и свемоћног вође, који се и овога пута јавља као онај свемогући политички Демијург који решава и ову медијски произведени и напумпани покушај државног удара.

Остала је само бледа и неуверљива тврдња о перманентном настојању да се урушава Влада и њен премијер, што показује да су управо таблиди она главна медијска платформа којом се служи овај режим како би непрестаним стварањем и произвођењем медијских афера и спиновањем покривали изузетно значајни догађаји у друштву - продаја "Телекома", неповољни закон о земљишту, противречност у доношењу закона о озакоњењу објеката, податак да је свако треће дете у Србији жељно хлеба, предстојеће доношење буџета, што је најзначајнији посао сваког парламента итд. итд. итд.