Inicijativa da se višestruko oštećeni objekti Dungjuena stave pod zaštitu potekla je od akademske zajednice Nanđinga, što je u Srbiji danas skoro nezamislivo, jer je njena akademnska zajednica na svoj specifičan, inače nimalo akademski način, okrenuta evropskoj budućnosti za koju se smatra da je nacionalna istorija potire.

Stiče se utisak da na Evropskom koledžu „kultura sumnje“ među studentima iz Stare Evrope dominira nad nekadašnjim samopouzdanjem studenata iz Nove Evrope. Uspehe više ne donose „dobri vetrovi“ sa istoka, već „loši “ sa juga EU i delova njenog zapada.

Aleksandar Vučić ima ogromno obezbeđenje, ima ogromnu mašineriju, kako partijsku, tako i policijsku, koja se kreće svuda gde i on! Zbog potreba partijskih i ličnih, svako malo izmišlja "zavere", protiv njega samog i "države" Srbije!

Dug Mađarske iznosi oko 140 milijardi evra, i ona zavisi od pomoći EU i MMF-a, od koga je pre četiri godine dobila kredit od 20 milijardi dolara da bi sprečila bankrot.

(komentar na tekst Vladana Milanka “Apokalipsa zauvek”)

Milanko započinje svoj tekst navođenjem jednog „simptomatičnog“ mesta iz nedeljnika „Pečat“. Po njemu, glavni urednik tog nedeljnika pokušava na tom mestu da oslobodi Slobodana Miloševića odgovornosti za „zločine Mladića i Karadžića“.

Država se mora angažovati u zaštiti predsednika Putina. Ne može se dozvoliti da se o ruskom predsedniku tako govori. Ruske novine ne objavljuju fotografije ubijene dece u Iraku i Libiji uz tekst da je njih ubio Toni Bler ili Dejvid Kameron.

Sve to nije nagnalo premijera da se malo više pozabavi time, a ministar Stefanović je na jednom zvaničnom skupu naveo nečije reči, rekao čije su, i dodao kroz smeh: „Evo, da me ne optužuju da opet nekog nisam citirao“ nakon čega je usledio aplauz.

Pa, kad se, kao nedavno u Aranđelovcu, Dinkić i Ljajić udruže, ispada da je to koalicija najmanje četiri partije, ne računajući pripadajućeg Verka Stevanovića, „farmera“ Boška Ničića, te persone gratis.

Pojedini naši političari i njihovi analitičari pokušavaju da nas anesteziraju izjavama kako neće biti nikavih „dodatnih uslova“. A šta bi to trebalo dodatno da uradimo a što već nismo, ili što već radimo kako bismo poduprli kosovsku nezavisnost?