Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju.

Neiscrpan je broj takvih ucena na koje vlast pristaje ne bi li dobila nešto javne političke podrške i finansijske pozajmice. Istovremeno, iza kulisa, dok peščani sat trajanja curi, Vlada se kritikuje zbog nedovoljno „transparentnosti“, manjka „medijskih sloboda“, podrške Dodiku, nepredavanja Šešelja.

Stavljanje etničke odrednice ispred teroriste znači da taj terorista pripada jednom narodu, što je u slučaju „srpskog teroriste“ očita neistina, budući da nema sumnje da terorista koji je izveo napad nije Srbin.

Globalni mediji su najefikasnije sredstvo za prenošenje ideja i vrednosti, kao i njihovo rasprostiranje širom sveta.

Ali iznad i pre svega potrebno je razumeti strukturu događanja u Kijevu i dalekosežne posledice koje proizilaze iz činjenice da je gola sila uzurpirala vlast – i da je tu ponajmanje reč o autentičnom događanju naroda.

Čini se da je sve više pripadnika inteligencije posvećeno podrivanju i razaranju osećaja za ličnu odgovornost i prebacivanju te odgovornosti na „društvo“. Bezrazložna izvinjenja samo su jedan mali simptom ovog mnogo većeg i opasnijeg trenda.

VANU se svojom voljom i voljom svih svojih članova prisajedinila SANU 1992. godine. Padom Miloševićevog režima, autonomaši su bez uspeha pokušavali da „obnove samostalnost“ VANU. Ilegalna evropska regija opet stavlja u zadatak Skupštini Vojvodine da našim novcima plaća jedno privatno udruženje koje bi da se zove „akademija“.

Srbija, stiče se utisak, nikako da se okrene budućnosti i zaštiti svojih vitalnih nacionalnih interesa. U to pre svega uključujemo njen teritorijalni integritet i suverenitet, koji je sve više ugrožen neodlučnom politikom Vlade Srbije i predsednika Tadića.

Tragični ratovi i krvavi kermes na Balkanu stvorili su silne animozitete među bliskim i srodnim narodima. Našim zapadnim susjedima, kad se spomene pripadnost Balkanu, kao da im se zdrav zub vadi, mada Hrvatska i geografski, po Cvijićevoj definiciji, velikim dijelom pripada Balkanu.

Uoči referenduma, oglasio se novi lider na Krimu Sergej Aksjonov koji kaže da posle referenduma na poluostrvu neće biti nikakve reprivatizacije. Ako se birači izjasne za pripajanje Rusiji, svaki građanin će sam odlučivati da li će zadrzati ukrajinski ili tražiti ruski pasoš.