Крај примирја у Украјини – почетак једног великог рата?

Петро Порошенко, председник Украјине, објавио је на сајту крај примирја са проруским „сепаратистима“. Овај прекид ватре, који није био поштован ни од једне стране, требало је да послужи као увод у мировне преговоре. Међутим, пошто проруски милитанти нису хтели да дозволе - по званичном Кијеву - да се предају заузети гранични прелази и да примирје надгледају страни посматрачи, Порошенко је објавио крај примирја.

Украјински председник је оштро запретио проруским снагама саопштењем на сајту. „Напашћемо и ослободићемо своје земље. Одлука да се примирје не продужи је наш одговор терористима милитантима и разбојницима".[1] Он је проруске снаге које се боре у отцепљеним републикама Луганск и Доњецк назвао разбојницима и терористима.

Међутим, свака медаља има две стране, па тако и ова. Осим регуларне украјинске војске, којој је више дозлогрдио рат и чији припадници би радије предали оружје, али то не могу да ураде од својих командира - руку на срце малобројне регуларне јединице су се већ предале припадницима самоодбране, међу "украјинске снаге” које нападају проруске припаднике самоодбране спада и тзв. Национална гарда, као и наоружани припадници Десног сектора, екстремистичке неонацистичке организације којој је званични Кијев поделио оружје. Осим ових  “снага”, украјинске трупе чини и немали број страних плаћеника за које не важе принципи Женевске конвенције, тако да се већина њих одмах стреља по заробљавању.

Након што смо "претресли” састав “украјинских снага", видимо да ту има много више “терориста, милитаната и разбојника” него што је случај са припадницима самоодбране, који бране своје домове и породице.

Крај примирја, нажалост, значи и почетак једног великог рата, односно почетак интензивирања борби, које ће сасвим сигурно однети огроман број цивилних жртава. Самоодбрана поседује оружје, али питање је да ли има довољно људства да издржи константне нападе горенаведених снага. С друге стране, пак, уколико се број лешева украјинских војника повећа, питање је какву позицију ће заузети јавно мњење.

Један руски новинар је убијен у покушају да сними ситуацију у којој украјинске мајке моле своју децу да се врате кућама! Све у свему, упркос непостојећем моралу, украјинска војска и даље представља везивно ткиво “украјинских снага” и уколико се она распадне и све више украјинских младића почне да дезертира, распашће се и читава концепција на којој се заснивају напади на Луганск и Доњецк.

Као што смо рекли, велики рат је на помолу. Могуће је да ће се на крају у рат умешати и регуларне трупе Руске Федерације како би коначно заштитиле животе својих грађана.

Уколико то буде био случај, онда Европи прети један страшни рат, много већи него што то планери НАТО претпостављају. У рат се онда могу укључити и пограничне НАТО земље, хушкане из НАТО командних и политичких центара, и онда ћемо имати почетак једног конвенционалног широког сукоба, који ће разорити пре свега источну Европу и без употребе нуклеарних бојевих глава.

Ако, пак, размотримо другу опцију, која је вероватнија, руске трупе које евентуално буду ушле на тле Украјине, затећи ће украјинску војску у хаосу. Њени припадници ће се разбежати, дезертирати и предати моћним руским тенковским колонама. Уколико Десни сектор и тзв. Национална гарда, која броји око 40 000 људи, буду наставили да пружају отпор, оне ће врло брзо бити потпуно скршене и потучене, а руска армија за неколико дана сасвим слободно може доћи до Кијева. НАТО се у овом случају не би мешао, као прво зато што Украјина није чланица НАТО, а као друго - зашто рескирати глобални сукоб са Русијом која је још увек конвенционално јака и представља суперсилу?

У сваком случају, припадници самоодбране нису могли да пристану на услове примирја које је понудио Порошенко јер потпуно разоружати проруску милицију није мудро. Тада би Кијев и на слободним територијама увео своје законе, забранио руски језик итд. Наравно, ту је сада присутан и примарни страх од одмазде. Дакле, рат ће се наставити док једна страна не буде потпуно поражена. Највероватније је да ће то бити украјинска страна, ако узмемо у обзир и интервенцију руске армије.