Бугарска је изградила 33 км дугачку и три метара високу ограду од бодљикаве жице дуж границе са својим југоисточним суседом Турском у настојању да ограничи прилив миграната из Сирије и других делова Блиског Истока и Северне Африке. Министарство унутрашњих послова је такође распоредило више од хиљаду полицајаца да патролирају дуж границе са Турском.

Бивши председник је постао јефтина мета сваког пискарала, цртача, афористичара, о аналитичарима и да не говоримо, а како видим, ни министри се не либе да именују конкретне починиоце док је несретни Коштуница добродошао, мада се он није распитивао о Цециној судбини.

Финансијска криза показала је да су тржишта склона стварању „мехура“ и да laissez faire  регулација не функционише. Власти би морале да се тргну уколико хоћемо да избегнемо огроман мехур. 

До сада нису никако налазили лаичког, прогресистичког и демократског лидера у Ирану – Картер се заваравао око револуције из 1979. све док исламистички студенти нису узели као таоце целокупан амерички дипломатски корпус.

Један од нових услова јесте „решавање проблема у Санџаку“. За његово увршћивање у списак захтева ЕУ највећу „заслугу“ има муфтија Зукорлић, односно његово систематско екстремистичко политичко деловање засновано на злоупотреби верске функције.

Постојала је, међутим, и друга, светлија страна. Део кредита које је Југославија добијала усмераван је за изградњу инфраструктуре, дакле наменски и селективно. Послове су, наравно, обављала домаћа предузећа.

Сва иранска постројења за обогаћивањем уранијума наставиће са радом али не преко дозвољеног лимита што ће утврдити посебне комисије за контролу. Иран се обавезао да неће увозити технологију за производњу балистичких пројектила којима се атомске бомбе могу евентуално лансирати.

Тај језуитски, „прилагођавајући морал“ увек је омогућавао Ватикану да се бави обавештајним операцијама, политичким и дипломатским интригама, манипулисањем државним и друштвеним вођама и, најзад, банкарским операцијама.

У центру овог програма су прикључење ЕУ и унапређење економских односа са иностранством, закључивање међународних трговинских уговора, унапређење економске билатералне и регионалне сарадње...

У односу на првостепену пресуду, и у једној и у другој држави реаговало се друкчије. Априла 2011. јавност у Србији била је задовољна што се правда, иако спора, ипак показала као достижна, док је у Хрватској била згранута и огорчена јер – „правде нема“.