Зашто је на фериботу „Голубица“ било места и за још неке бивше југословенске лидере? Зато што је злочин на Овчари пре свега злочин једних хрватских држављана према другим хрватским држављанима, а сама битка за град Вуковар битка је између тада легалне оружане силе ЈНА са тада паравојском.

Вођама мађарских националиста у Војводини смета што је споразум између Србије и Русије пакет који повезује градњу дела гасовода „Јужни ток” и „Гаспромово” преузимање НИС-а.

Идеја о оснивању још једне међународне финансијске институције, заједно са оснивањем банке земаља БРИКС-а са седиштем у Шангају, постала је неодвојива од визије развоја економског појаса дуж Пута свиле и успостављања Поморског пута свиле за XXI век.

Бивши председник је постао јефтина мета сваког пискарала, цртача, афористичара, о аналитичарима и да не говоримо, а како видим, ни министри се не либе да именују конкретне починиоце док је несретни Коштуница добродошао, мада се он није распитивао о Цециној судбини.

Сада извесно знамо да преживљавамо највећу кризу још од чувене Велике кризе 1929. године. Неизвесно је једино да ли ће ова криза на Вол Стриту бити чак и највећа у историји.

Свако коме је стало до будућности наше земље као једне државе и једног народа требало би да се потруди око налажења таквог председничког кандидата који ће обезбедити нашу границу, оснажити примену имиграционих закона уcмерених против бизнисмена који скривају илегалне имигранте, и заклети се да за свога мандата неће посегнути за актом њихове амнестије.

Двери, пре свега, видим као покушај практичне синтезе свега оног најбољег што у духовном, историјском, државотворном и културном смислу баштини српски народ, са једне, и савремених форми деловања, са друге стране.

Тачно годину дана након потписивања уговора (минус један дан), у току изборне ноћи, маскирани нападачи су тешком механизацијом порушили цео један кварт у Савамали, уз пратеће везивање и киднаповање људи који су се ту затекли.  

У паници да се немири не прошире, премијер Јанез Јанша изашао је са идејом “друге републике”, нудећи грађанима и политичким странкама бројне уступке, чак и хитну промену устава, али под условом да се постигне општи консензус о прихватању и спровођењу реформи.

Србија се више не "денацификује" и "еурепеизира" из страних фондова. Србија се, сада, кроз српске институције, "ослобађа" од историје, идентитета и културе. Порез који сви плаћамо одлази на систематско подривање основних вредности и националних интереса.