Ова нова или она прва “Српска листа“ је доказ да се власти у Србији, односно нововаспостављени надпредседник Владе тј. председник Србије, будући Ердоган, спрда са Србима на Косову и да о њиховом опстанку брине као о лањском снегу

У освојеним областима исламисти организација АКУИМ и МУЈАО су наметнули бруталан облик шеријатског права, а у градовима Гао, Кидал иТимбукту су организовали јаке одбрамбене положаје са складиштима намирница и тунелима, што ће свакако знатно отежати планирано освајање севера.

Почетак економске кризе представља крај идеологије неолибералног економизма који је стајао као идеолошки темељ бескрајног економског развоја који доноси глобализација, а који се извргао у своју супротност.

За њега проблем је врло једноставан - земља је презадужена, дефицит је неодржив. Берзе ће, предвиђа Хас, изгубити поверење у способност Америке да отплаћује дугове, што ће довести до драматичног раста каматних стопа.

Такорећи крах њујоршке берзе потврђује закључак земаља БРИК-а да се САД неће ни брзо ни лако извући из рецесије и да као такав партнер не могу имати доминантну улогу у свету.

А о никада ничим доказаној мантри о ЕУ, коју већина наших политичара непрестано понавља, односно о ставу да „због реалности“ Србија треба да жртвује самосталност, Устав, територију и грађане, а све ради „добитка“ који је у ствари губитак на свим пољима, не вреди трошити речи.

Овакав приступ требало би од Андрића и Црњанског да учини неку врсту друштвене својине бивших југословенских народа. Кумова слама на коју српска култура не може да рачуна ништа више од било кога другог. Битно је, наиме, да Срби имају што мање разлога да се подиче.

Није потпуно јасно због чега су, српски водећи политичари након Милошевића, највећим дијелом били фасцинирани Њемачком. То је нелогично јер је у посљедњих сто година, Њемачка, на разне начине, уништавала Србе који су јој посвуда кварили рачуне, посебно у два свјетска рата.

Турски лидери воде активну вишевекторску политику у најбољим традицијама кемализма. Турска ће се и даље трудити да комбинује очување односа са САД, интеграцију са ЕУ уз настављање блискоисточног и евроазијског вектора своје спољне политике, чији су део Русија и Иран.