Нови реис – стара прича

Досадашњи тузлански муфтија Хусеин Кавазовић ступио је 19. новембра на чело Исламске заједнице Босне и Херцеговине. Кавазовић, који је наследио Мустафу Церића, на том положају ће провести наредних седам година, а својом биографијом и првим иступима је потврдио да ће ИЗ БиХ наставити да води досадашњу политику, односно да ће агресивно настојати да се наметне и као верски лидер свих муслимана у Србији.

Нови реис, који је дипломирао шеријатско право у Египту, потиче из фамилије која је већ дала велики број имама и хафиза. Босански медији наводе да је познат као народски човек, чврстог карактера, као и да је цењен и међу припадницима осталих народа који живе у Тузланском кантону. Велики углед међу муслиманима у БиХ му је донело и учешће у рату, пошто се почетком сукоба изјаснио да "није време за ахмедију", организовао муслимане у родном Грачацу и основао јединицу „Змај од Босне“ која је названа "Хоџе" пошто су је чинили имами. У ратну биографију му се убраја и седам месеци у логору ХВО у Коњицу, где је преживео зверска мучења, а за муслимане у Босни нови реис је пример "хоџе из рова", односно верског лидера који је отворено подржао оружану борбу на исламским принципима.

Кавазовић је протеклих година учествовао и у организацији помена 11. јула у Сребреници, а такође и иницирао конроверзну регистрацију бирача тог града за недавне изборе. После реиса Церића, у исламској заједници у БиХ ће свакако бити много посла за новог вођу, а од њега се поред осталог очекује и да се дистанцира од исламског радикализма који је Церић посредно подржавао. На својој инаугурацији Кавазовић је истакао да ће ИЗ БиХ сарађивати с комшијама других вера, али и да су за њега важни и муслимани у суседним земљама. Такође је истакао да се „неће устручавати да помогне и муслимане у Београду и на сваком другом месту, уколико они то затраже“, чиме је најавио правац спољне политике ИЗ БиХ у свом мандату, који ће очигледно бити усмерен на даље остваривање тежње Сарајева да постане духовни и организациони центар свих муслимана на простору бивше Југославије, као и да се наметне као судија у спору две ИЗ у Србији.

Правац Кавазовићеве политике сугерисала је и сама инаугурација, која је окупила више од 500 званица из БиХ, региона и света, међу којима су верски званичници Турске, Саудијске Арабије, Малезије, Пакистана, Египта, Црне Горе, Хрватске. Свечаности су присуствовали и председник Управе за верске послове Турске Мехмет Гормез, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, председник Странке демократске акције Сулејман Тихић, чиме је показана јасна веза Кавазовића са политичким круговима СДА и Турске.

На скупу у Сарајеву присуствовала је и делегација Исламске заједнице у Србији, коју предводи санџачки муфтија Муамер Зукорлић, и која себе сматра делом ИЗ БиХ, док представници Ријасета Исламске заједнице Србије, којом руководи реис ул улема Адем Зилкић,  нису позвани. Уместо позива, Кавазовић је потврдио фетву коју пред одлазак са функције реиса Церић бацио на Зилкића за кога је рекао да се лажно представља и да нема овлашћење да обавља било коју верску функцију, а такође је саопштио да је проблем две исламске заједнице у Србији могуће решити „кроз институције Исламске заједнице БиХ, тј. Ријасет, Сабор, Уставни суд.

Кавазовићеве изјаве су пажљиво праћене међу муслиманима у Србији, док је реис Зилкић очекивао да ће нови босански реис успоставити братске односе са руководством Исламске заједнице Србије. Уместо тога, Зилкић је и од Кавазовића добио низак ударац, док је муфтија Зукорлић у џамијама под контролом своје исламске заједнице организовао читање Церићеве фатве, чиме је по тврдњама појединих исламских теолога извршио злоупотребу исламског учења. Кавазовићева порука сугерише да ће не само Сарајево већ и да ће муфтија Зукорлић наставити са досадашњим провокацијама.

Симптоматично је и то да се читање фетве и ступање на чело новог реиса ИЗ БиХ поклапа са поновним притиском Турске за помирење две заједнице у Србији, пошто је премијер Тајип Ердоган на недавно одржаној Осмој евроазијској исламској конференцији у Истанбулу отворено и посебно истакао значај спречавања, како је рекао, сваке врсте подела међу муслиманима у Санџаку. Сукоб двеју исламских заједница у Србији је сукоб два концепта, оног кога заступа ИЗС и реис Адем Зилкић и који подразумева да свака суверена држава има своју аутономну исламску заједницу. Други, кога заступају ИЗуС и ИЗ БиХ тежи формирању јединствене бошњачке исламске заједнице на Балкану, под покровитељством Турске.

Прва турска иницијатива за помирење две заједнице, на срећу није успела, а Кавазовић, Ердоган и Зукорлић ће наредних седам година свакако активно радити на делегитимизацији ИЗС и пројектима помирења које фаворизују Сарајево као центар муслимана у Србији. Званични Београд ће за то време можда најзад показати да ли му је стало до сопственог суверенитета и до постојања аутономне исламске заједнице, која неће бити инструмент Сарајева и Анкаре, или ће и ту на крају прихватити посредничке услуге „пријатељске“ Турске.