Само штура четвртина доњег левог или десног угла стране била је посвећена Бориславу Милошевићу и његовом повратку у завичај, у родну Лијеву ријеку код Колашина, да би починуо поред оца Светозара.

Веза коју Драгојевић формира од догађаја на почетку и на крају XX века, има за циљ да потврди давно образложену сумњу да су Срби гинули због властитих грешака, избегавајући да се истакне улога Аустрије, Мађарске, Бугарске, Немачке,Турске, Хрватске, Италије и осталих „братских“ ЕУ земаља у погрому Срба.

Да ли звучи смешно, демагошки или истинито када кажем да се привреда не може покренути без инвестиција, а да страних инвестиција нема довољно јер су још деведесетих година отишле у Пољску, Чешку, Словачку, Мађарску и да компаније које су инвестирале и раде тамо већ 20 година неће своје послове пребацити у Србију?

Шта је у Вашингтону обећао, једном ће се вероватно открити, али необично је што се некад названи мали Слоба није присетио судбине бројних америчких пријатеља, најпре свог некадашњег председника, или на пример Норијеге, које су у Америци такође тапшали по рамену. 

Тридесет седми по реду међународни филмски фестивал ФЕСТ, највећа филмска смотра у Србији, не тако давно и у блиском окружењу, ове године је 20. фебруара отворен новим филмом Британца Стивена Далдрија "Читач".

И Тајмор Раза и Милорад Николић страдали су због вербалног деликта, с тим што Пакистанац још увек има шансе да се спасе уколико жалба и притисак организација за људска права уроди плодом. У пакистанском случају човек је ударио на бога, а у Србији на премијера.

Какав закључак се може извести из горе наведених изјава? Тзв. покрет Самоопредељење је против сусрета Јахјаге и Николића али су такође и српски Радикали против тог сусрета јер га сматрају издајом виталних интереса Србије.

А сви они који имају амбиције да даље муте што се тиче Прешевске долине, Рашке и Војводине, нека знају да ће Србија знати осигурати свој територијални интегритет на сваки могући начин. Ствар је једноставна и даде се свести на следеће: „Туђе нећемо, своје не дамо!“

Висок ранг организатора и гостију изложбе у Трондхајму сведоче да је пројекат хрватских ауторки веома озбиљно замишљен, а његову даљу реализацију довела у питање реакције српска заједница у Норвешкој, која је одлагањем изложбе у Ослу постигла значајан успех.