Мит о неконтролисаном тржишту централна је догма неолибералне идеологије. Иза ове интриге крије се сурова борба за контролу тржишта коју слободно можемо назвати политиком, и то оном најбитнијом за судбину сваког слободног човека.

 Амерички Сенат је прихватио нацрт закона о буџету Пентагона за 2019. годину, у којем се налази допуна о забрани испоруке Турској ловца Ф-35. Како саопштава Reuters, ловци пете генерације неће бити продати Анкари, у случају да председник Доналд Трамп не убеди конгресмене да турска куповина руског противваздушног система С-400 не прети НАТО-у

Ђоковић нам тако показује да се традиционалне вредности као што су вера, патриотизам и породица могу преобразити у генератор неслућене енергије, а показује нам и начин на који то могу постати: потребно је, наиме, да се уоквире осећањем мере и чојства.

Чак и са становишта политичких циљева власти – да остане вечно у тој позицији – овакво понашање у ванредном стању није потребно. Када се оно заврши, наставиће се тамо где се стало. Неће им побећи ни власт, ни моћ, а најмање демагогија. 

Министар Гашић је заказао конференцију за новинаре, на којој је покушао да спере своју савест извињењем због своје непримерене изјаве. Будући да више не ужива премијерово поверење, била је то прилика да министар Бата поднесе оставку, али су новинари још једном доживели понижење.

Где се потроши 184 милијарде еура колико су дужне бивше СФРЈ, а које је приказао графиконима Борис Малагурски, тако да сликовито приказују „наивне споменике“ генерација које долазе да отплаћују дугове?

 Држава у ванредном стању је као воз препун људи који је искочио из шина и који се неконтролисано креће. Замислите да машиновођа чији је воз због непрописане брзине искочио из шина улази у вагоне и говори да ће гробља бити пуна, а истовремено прети избацивањем из тог неконтролисаног воза ако неко буде ширио панику

Модерно робовласничко друштво је засновано на дугу, односно дуг је ништа друго него средство контроле и управљања. Однос кредитора и дужника је такав да дужник мора стално да има на уму да дугује.  

Ако смо хтели да националну пензију вреднујемо као чисто признање, ослобођено од импликација социјалне помоћи, онда смо критеријум за избор морали максимално заоштрити, те тако број добитника ограничити на оне појединце од чијег је добра свима нама боље.

Донације ЕУ које добијамо годинама уназад за инфраструктуру и слично, нам долазе са каматом у виду наметања економског модела који морамо слепо да следимо. Стране директне инвестиције су очигледан пример, најубедљивији и најбитнији.