После свега дошле су наше изјаве „како не треба бежати од разговора о свему, и уколико дође до свеобухватног решења за Косово и Метохију, може се разговарати и о столици Косова у УН”. А шта је то „свеобухватно решење за Косово и Метохију”, то би ваљда требало да пише и у платформи и у резолуцији о Косову. 

Година 2010. донеће раст спољног дуга, одлив новца ка ЕУ и раст незапослености. Али и заглушујућу пропаганду у земљи у којој „ЕУ нема алтернативу“, јер је тако одлучила политичка и интелектуална елита.

Земље чланице ЕУ не само да крше Конвенцију о људским правима ЕУ, већ и Универзалну декларацију о људским правима УН и међународно право. Очигледно да су инсититуције које су установљене после Другого светског рата, изгубиле своју сврху услед агресивне политике западних сила које су одлучиле да владавину права замене владавином силе. 

Полемика између Бранка Павловића и Бошка Обрадовића око питања аутономије АП Војводине и могуће промене Устава Србије.

Ако грчке власти ишта могу научити од Аргентине, то је бесмисленост покушаја да се избегне неизбежно. Не само да ће тиме држава бити натоварена планином јавног дуга, већ се тиме продубљује и продужава рецесија која мора уследити пре опоравка након девалвације.

 У свом новом мандату председник Путин ће посебну пажњу посветити развоју економије Русије и побољшању стандарда грађана.Сама територија Крима је најпогоднија за привредне делатности и на њој дејствује зона слободне трговине која је регулисана Законом о формирању слободне економске зоне на Криму. Ова област због тога је најпривлачнија за инвеститоре у Русији, јер подразумева смањење пореза на добит и уплате у социјалне фондове, а у неким случајевима и бесцарински режим

Петооктобарски преврат 2000. године, изведен народним гневом и са снажном подршком страних обавештајних служби, био је идеолошки хетероген и са некомпетентним вођством. Тај поредак није испунио очекивања и наде измученог и осиромашеног народа Србије.

Пацијент у развијеној Европи има право да бира где ће се лечити, не само да бира лекара већ и установу, државни или приватни сектор, он то све плаћа и свог џепа и право да бира је и у здравству, као и у политици, његово неприкосновено право.

Ситуација у погледу могуће појаве у Украјини јединствене помесне православне цркве (ЈППЦ), задобија нове појединости и нијансе. Након што је украјински председник Петро Порошенко изјавио да намерава да упути писмо константинопољском патријарху Вартоломеју, са молбом да се дарује томос о аутокефалности ЈППЦ, свој корак је учинила и Врховна Рада. Њени депутати су већином од 268 гласова подржали ту иницијативу. При томе, гласали су „за“ не само законодавци православне вероисповести, већ и грко-католици, муслимани и атеисти