Турска, САД и С-400

Амерички Сенат је прихватио нацрт закона о буџету Пентагона за 2019. годину, у којем се налази допуна о забрани испоруке Турској ловца Ф-35. Како саопштава Reuters, ловци пете генерације неће бити продати Анкари, у случају да председник Доналд Трамп не убеди конгресмене да турска куповина руског противваздушног система С-400 не прети НАТО-у.

Поставља се питање – жели ли Трамп да убеди америчке законодавце, и ако жели, може ли да то уради? Вашингтон се више пута разјаривао када су земље НАТО-а изражавале жељу или куповале руске ПВО системе. Према Турској, чак је претио и увођењем санкција. На Анкару је организован јак информативни напад. Помоћник државног секретара за Европу и Евроазију Вес Мичел, упозорио је турске власти да ће се уговор око С-400 одразити на учешће Турске у заједничким војно-индустријским пројектима, укључујући и оне око производње америчких ловаца-бомбардера петог покољења Ф-35. Обећао је ширење на њу одељка 231. закона CAATSA (Countering America's Adversaries Through Sanctions Act– Закон о супротстављању америчким непријатељима посредством санкција) што је већ примењивано против Русије, Ирана, и Северне Кореје. Подсетимо се, да одељак 231. предвиђа примену америчких рестрикција против трећих држава које сарађују са руским компанијама наменске индустрије.

Турска је учествовала у пројекту разраде Ф-35, и намеравала је да купи више од 100 тих авиона. Уосталом, први контигент је требао да буде послат 21. јуна (што се и десило, прим. преводиоца). Ипак, Анкара је оштро реаговала. Министар спољних послова Турске Мевлет Чавошоглу, изјавио је, да „Турска неће остати без алтернативе по питању ловаца, и да их може да набави или у Русији, или у другој земљи НАТО-а“. У вези са тим, турски лист Yeni Safak известио је, да Анкара „разматра могућност да набави у Москви ловце Су-57, ако САД одустану од испоруке Ф-35“. Као одговор Турској, макар не директно, прећено је искључивањем из Алијансе. Државни секретар САД Мајк Помпео заоштрио је питање –,,Турска треба да остане у НАТО-у, ипак, њена дејства треба да се промене, како би била у сагласју са политиком Алијансе“. Нису ћутали ни генерали НАТО-а, који у почетку нису повезивали куповину руских ПВО система са Алијансом.

Ипак, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, говорио је да планови Анкаре око набавке С-400 представљају унутрашњу ствар земље. „То је национална одлука. За нас је важно да комплекс буде интегрисан у систем НАТО-а“, прецизирао је Столтенберг. И тек онда су у Бриселу проговорили о „првом продирању савремене високотехнолошке војне производње Русије у земљу НАТО-а“, иако је 1990-тих година, Москва испоручила своје ПВО системе Грчкој (С-300ПМУ, и Тор-М1). Ипак, министар војно-ваздушних снага САД Вилсон Хизер приметила је, да „турска набавка ракета С-400 не представља проблем са становишта НАТО-а, већ САД представљају део проблема у вези са том набавком Анкаре“. По њеним речима, постоје ,,оперативни проблеми око тога где ће у Турској да буду распоређени напредни ловци Ф-35 које САД предлажу за испоруку“ и ми „не желимо да Турци држе те авионе близу система с-400“.

Ових дана, у турској штампи су се појавили извештаји о закулисној страни проблема. Milli Gazete, Hürriyet и друга издања повезивали су га са споразумом који су Анкара и САД постигли око Манбиџа. Американци су изнели за Турску прихватљиве услове у односу на сиријске Курде у замену за одустајање од куповине С-400 у Русији. Према подацима издања, Вашингтон, схватајући да одустајање Анкаре од уговора са Москвом може да закомпликује турско-руске односе, предложио је да се „растегну рокови испоруке С-400 како би системе употребљавао на територији Турске само турски, а не и руски персонал. Та је тема покренута и током разговора председника Ердогана и Трампа, како у четири ока, тако и телефонски.

Како се извештава, Трамп је изразио мишљење, да САД могу хитно да продају Турској ракете Patriot. Турска страна је одговорила да такав предлог може да буде размотрен „искључиво уз гаранције од стране Конгреса“. Али, амерички сенат се већ определио. С тим у вези, Hürriyet поставља питања која нису никако реторичка – „против кога би се користили системи С-400 ако не против земаља НАТО-а, и пре свега САД? Против Русије од које их купујемо или против муслиманских држава у нашем региону? Али, зар нису, пре свега САД и њихови савезици оне земље које сада стварају претње у нашем региону? Ако се системи С-400 не буду могли употребљавати против тих претњи, у чему је онда смисао њихове куповине? Очигледно је, да су споразуми око Манџиба постигнути давањем гаранција – не употребљавати ракетне системе које ћемо да купимо. Добро, али због чега их ми онда купујемо“?

Речју, закулисна трговина Турске са САД око С-400 није окончана и наставља се. Јавно, Анкара иступа са изјавама да се „Турска не налази под америчком влашћу, да је независна држава“ а „САД више нису ексклузивни испоручилац војне технике коју ми можемо да купимо и у другим државама, док се наши амерички пријатељи још увек надају да имају полуге утицаја, које су давно изгубљене“. Суштина је ипак нешто друго. Многи турски експерти верују, да акције америчког сената око забране испоруке Ф-35 у Турску, могу да помогну Ердогану да добије председничке изборе 24 јуна, користећи ефекат хомогенизације. С друге стране, Турска обећава, да ће да уведе према САД узвратне санкције. Како пише немачки лист Die Zeit, као одговор на питање, на који начин Турска намерава да одговори на могуће санкције, Чавушоглу је одговорио – „ако они хоће да казне Турску санкцијама, Анкара ће да реагује другачије од Русије и других земаља“.

Централна банка Турске већ је вратила кући своје златне резерве (око 220 тона) које је раније чувала у америчким Федералним резервама. Шта даље? Турско издање Odatv.com излаже могући план узвратних дејстава – затворити за Американце НАТО базу Инџирлик, захтевати уклањање са територије Турске америчког атомског оружја, затварање америчког генералног конзулата у Адани. Практична реализација предложених мера означаваће, пре свега, прво, лишавање Вашингтона могућности да пружа војно-техничку помоћ сиријским Курдима, и друго, протеривање Американаца из Турске. Али, да ли је Ердоган спреман на тако одлучне кораке? Неки од експерата који су њему блиски, сугеришу да је у дијалогу са Американцима ,,потребно одлучније разигравати руску карту“, и чак изјавити о могућности заштите, у случају нужде, руским нуклеарним кишобраном.

У исто време, не треба да се заборави, да је, када је једном приликом Анкара одлучила да затвори за Американце базу Инџирлик, дошло до преврата 1980. године, који је предводио начелник генералштаба генерал Кенан Еврен. 16. Јула 2016. године, у Турској је био покушан државни удар. За сада, карта са С-400 остаје у великој игри.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: https://regnum.ru/news/polit/2433734.html