Русија не представља егзистенцијалну претњу западној демократији. Совјетски Савез је био много знатнији противник и завршио је колабирајући под теретом властитог економског неуспеха. Русија се суочава са унутрашњим проблемима, сличних размера (не само економска стагнација већ такође и демографски колапс). Али, то не имплицира да је западна демократија изван опасности. 

Места великих битака су сада негде у нама самима, у нашој способности да сагледамо ко смо и шта смо, те да не дозволимо да нас један насилни државни апарат претвори у послушну и неспособну рају.

Борба за утицај ставила је Бугарску под притисак и Русије и САД, али је за очекивати да Русија неће одустати од планираних пројеката, и да ће заједно са заинтересованим европским партнерима успети да неутралише иницијативе САД.

Посредовање "међународне заједнице", корак по корак, сводило се на заокруживање концепта независног Косова, производа тероризма, насилне сецесије и агресије НАТО.

Aко криза у јавним финансијама Грчке нешто јасно означава, то није на првом месту стање Грчке, него шири проблем који ће у 2010. постати много гори: државне обвезнице су данас мехур од сапунице који тек што није прснуо.

Само пре три године, курдски борци на северу Сирије били су „хероји“ – борили су се против Исламске државе и поразили су је. Сада их Турска (члан НАТО-а) и милиције Слободне сиријске армије (ССА) нападају и врше ударе по њима у Африну. 

И Милица и ти несретни људи са Косова који су ту сахрањени, они су сви моји. Они су више моји него било који Србин или Албанац који је убијао, или онај фрик у аваксу горе. А ови који су их убијали - они нису моји. И никад неће бити моји, ма колико били Срби или Албанци. Не интересују ме. Нисам ја рођак са убицама.

Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила.

Концепт нелибералне демократије први је изнео Фарид Закарија 1997. године. По његовом мишљењу, нелибералне демократије наликују у многоме либералним демократијама, јеримају слободне или барем делимично слободне изборе, с том разликом што у нелибералним демократијама недостају неки други елементи либералне демократије а првенствено се ту мисли на јако цивилно друштво. Међутим, нелиберална демократија, једнако као либерална,обухватавредности слободе окупљања, разноликост медија и вишепартијски систем

Када Немачкој сметају азиланти и други имигранти јер урушавају социјални и економски систем, можда би Немци требало да се сете да су изградњи тог система управо допринели радници из сиромашнијих земаља!