Srbija na „liniji vatre“

Zaista je neshvatljivo, da ne upotrebim težu kvalifikaciju, kako je olako, bez zvaničnih reagovanja i posebno komentara u sredstvima javnog informisanja u Srbiji, primljena, ali i prećutana izjava američkog državnog sekretara DŽona Kerija da se Srbija (sa još nekoliko zemalja) nalazi na „liniji vatre“ između SAD i Rusije.

Izjava je usledila upravo u vreme izvanrednih aktivnosti lidera Nemačke, Francuske, Rusije, Belorusije i Ukrajine da se zaustavi krvavi rat u Ukrajini. Umesto da se pruži snažna podrška postignutom sporazumu „Minsk 2“ i njegovoj implementaciji kroz pojačano angažovanje OEBS-a, iz Vašingtona stižu uznemiravajuće izjave koje ukazuju na mogućnost stvaranja novih kriznih žarišta. Pominju se Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo, Moldavija, Gruzija. Upravo one zemlje gde se snažno prepliću i sukobljavaju interesi SAD i Rusije, ali dodatno i Nemačke i Turske. Dakle, u regionu koji bi uveo u novu konfrontaciju EU i Rusiju.

Da se ne radi o usamljenoj i olako datoj izjavi, već možda o ozbiljnim namerama destabilizacije ovog regiona,  govori i činjenica da je nekoliko dana posle ove usledila i izjava Kristine Varmut, podsekretara za odbranu, u odboru za oružane snage Kongresa,  u kojoj se ističe da bi Rusija mogla krenuti na male zemlje da ih destabilizuje, služeći se „informativnim operacijama i tehnikama koje je koristila u Ukrajini“. Samo što još ne reče, a nas eto da ih branimo jer smo na drugoj strani „linije vatre“.

Srbija je krenula u ekonomski oporavak donoseći veoma nepopularne mere štednje, fiskalnu konsolidaciju (iliti spasavanje države na štetu građana), konačno sređivanje stanja u javnim preduzećima (prodaj, pa ne brini, ionako Srbi ne umeju niti hoće šta da rade), sve sa ciljem da se kao stvori povoljni amijent za strane investitore. U tom cilju prihvatila je veoma rigorozne mere, čak bi se reklo diktat MMF, kroz zaključenje aranžmana iz predostrožnosti. Postavlja se, veoma opravdano, pitanje da li je to dovoljno da bi se inostrani kapital zaputio u Srbiju? Nije, a evo i zašto.

Snažniji signal, ali nažalost veoma negativan,  od svih ovih mera vlade Srbije, pa čak i veoma hvaljene podrške MMF, potencijalnim investitorima šalju ove dve sinhronizovane izjave. Posebno ona Kerijeva da se Srbija nalazi na „liniji vatre“ između SAD i Rusije. Pitam se ko će biti  spreman da investira u  novo potencijalno krizno žarište, pogotovo ako se radi o grinfild projektima. Da li su ovakvi stavovi i ponašanje SAD  bili prisutni i kod predstavnika "Esmarka" u pregovorima oko preuzimanja "Železare", kada nije hteo da uloži ni „žutu banku“, a sada hoće menadžment gde ulaže jedino svoje znanje pa šta ispadne? No i bez Kerijeve „linije vatre“, potencijalnim investitorima je i aranžman sa MMF signal, jer  gde ovaj „finansijski policajac“ uđe, to je znak da tamo nešto ne funkcioniše kako treba. MMF nema šta da traži u uređenim državama  sa zdravom ekonomijom.

Poznato je da kapital iz zdravih izvora, ne onaj špekulativni, ide u one zemlje i regione gde postoji, u prvom redu, politička stabilnost. To je prvi i najznačajniji uslov. To su alfa i omega i sveto pismo kojih se pridržavaju ozbiljni investitori. Koliko se u svetu biznisa, posebno u oblasti investiranja, vodi računa o političkoj stabilnosti gde će se uložiti kapital, govori primer Japana. Svaka njihova  veća firma, okrenuta spoljnjem svetu, u svom bordu direktora ima stručnjaka za međunarodne odnose, najčešće penzionisanog diplomatu, čija procena političke stabilnosti određene zemlje i regiona je preduslov da se uopšte razmatraju druga pitanja vezana za isplativost investicije. 

Javnost u Srbiji nije upoznata da li je bilo zvaničnog reagovanja na ovu izjavu Kerija. Najmanje što se moglo očekivati bilo je da se od ambasadora Kirbija, „dokazanog prijatelja“,  zatraži zvanično objašnjenje šta je bila namera SAD da pošalje u svet takvu izjavu. Šta treba da znači ta „linija vatre“, kakva se to zamišlja ili planira „vatra“, ko će da je potpali, u čiju korist i ko će da izgori? Kakva se to pretnja ili upozorenje, svejedno,  upućuje Srbiji i zbog čega? Da li je to dodatni pritisak zbog prijateljskih odnosa i saradnje Srbije sa  Rusijom? Da li su autori ove izjave svesni koliko ona unosi nemir kod naroda i koliku nam štetu nanosi? Pa naravno da jesu, ali se postavlja pitanje koliko je naša vlada svesna tih  štetnih posledica i zašto ništa nije preduzela.

Ambasador Kirbi je bio veoma aktivan i komunikativan i na biznis forumu na Kopaoniku. Nije se ustručavao da u svom stilu kritikuje i daje savete šta je to u Srbiji dobro a šta loše. Srpska javnost nije obaveštena da ga je bilo ko od brojnih učesnika (struke, nauke i politike) priupitao bilo šta u vezi sa tom „linijom vatre“. Ministar Dačić nešto kao uzgred saopšti da Keri baš i nije mislio nešto loše sa tom „linijom vatre“, a od gospodina Kerija ne čusmo ni jednu reč pojašnjenja te izjave.  E, pa tu smo gde smo. Ostajemo da živimo sa tom izjavom, čekajući u neznanju šta nam moćni (koje ne smemo ni da priupitamo) pripremaju i kakve štetne posledice nam ona može proizvesti.