Ко је у суботу остварио своје планове, а ко није

Неколико дана од највећег скупа у историји Београда појављују се бројни искази о динамици на терену, и могу да се реконструишу обриси дешавања, а они су прилично мрачни.

Но кренимо редом.

Прво-доста људи се жали да је пропуштена прилика да се "нешто уради", по правили не наводећи шта је тачно то "нешто", а имплицирајући ескалацију насиља, реминисцентног петом октобру. То су по правилу људи средње доби, који очекујућу репризу петог октобра демонстрирају да уопште нису разумели шта се заправо одиграло тог петог октобра. Нити да су околности данас фундаментално различите од двехиљадите, и да у овој фази-ко први потегне за организованим насиљем-тај губи партију. Срби су пословично склони емотивним узлетима и падовима, а ово је игра стрпљења и изнуривања. У већини пре-модерних битака број погинулих у активној фази је био сразмерно мали, али када би једној од страна попустио морал, када би растурила формације и дала се у бежанију, тада би током гоњења настајао покољ.

Како ни Председнику рат исцрпљивања не одговара, јер га кошта пуно финансијског и политичког капитала, то је тријумфалистички најављивао да ће "све бити готово у суботу", отворено најављујући насиље

Како ни Председнику рат исцрпљивања не одговара, јер га кошта пуно финансијског и политичког капитала, то је тријумфалистички најављивао да ће "све бити готово у суботу", отворено најављујући насиље.

И чињеница је да су вршене бројне, нимало дискретне, припреме за то насиље. Регрутовани су сви који су вољни да  изигравају батинаше-најамнике, по зградама су постављани џакови са циглама, фортификован је зоолошки врт у Пионирском парку, а његови становници су између петка и суботе замењени, па су уместо лумпена са коца и конопца стигли органи у цивилу, криминалци, али и мобилисани секташки функционери који су доведени да појачају бројност.

Шта се заправо десило, односно зашто се то програмирано насиље није десило?

Оперативни планови никада нису статични већ увек зависе од динамике на терену. Процене се апдејтују у складу са текућом ситуацијом. Мислим да је бројност учесника изненадила и "органе реда", и да је то утицало на процес одлучивања, али да то није било кључно.

Оно што се да реконструисати јесте да је безмало све што носи плаву, црну или СМБ униформу било тог дана у Београду, као и знатан број параполицијских и криминалних удруга. Вероватно да је све скупа било десетак-петнаест хиљада људи који су могли да интервенишу на некакав начин. Међутим они нису били под јединственом командом. Иако вероватно номинално оперативно здружени, ипак сваки сегмент ту има сопствену линију команде која одговара неком свом. Неко министру, неко Председнику, неко неком трећем.

Део провокатора који су били очекивани су примећени током дана, неки су и удаљени скупа, као и полиција у цивилу, која није баш неупадљива, но њено присуство је очекивано и разумно. Већина провокатора и батинаша међутим су били током дана груписани дискретно по ободима протеста, или су слично великој већини припадника МУП-а држани унутар различитих објеката.

Очигледно је идеја била да се користећи зоолошки врт као мамац испровоцира насиље око кључних државних институција, да би у насталом хаосу провокатору кренули да упадају у њих, ломе и изазивају пожаре, што би дало оправдање за легалну употребу полиције која би разбила демонстрације, похапсила велики број студената, а могуће је да би било проглашено ванредно стање. Тај сценарио је школски предвидљив, и упозоравао сам на то прошле недеље. Очигледно да је и студентска организација то разумела, или им је неко објаснио, ризик, те су веће од три кренули да преусмеравају масу са платоа испред Скупштине према Славији. Такође мислим да би у том тренутку највеће концентрације људи, а рекао бих да је тада било добрано преко 300.000 и још су пристизали, такав план био напросто неизводљив јер у толикој збијености полиција не би имала где да маневрише, а ризик од масовне погибије углавном мирних грађана би био превелики. Министар полиције свакако није желео ту крв (и одговорност за њу) на својим рукама. Али нисам сигуран да је није желео Председник, јер без ње не би могао да изведе оно што је наумио, притом не бивајући формално одговоран за било шта.

Како је тај критични тренутак могућег конфликта деескалиран, то је Председнику било потребно да нешто направи током вечери. Како је до шест трг био мање-више испражњен, и опасност наизглед прошла, то су се ветерани и бајкери повукли и остали су само студентски редари. Верујем да је тада од стране линије непосредно подложне Председнику донета одлука да се ситуација искористи.

Употреба соничног оружја чији је тачан модел и принцип рада више питање техно-гиковског куриозитета, управо током ћутње, је требао да изазове ефекат панике, након чега би синхронизовано били пуштени батинаши и параполицијске снаге из више праваца, поглавито Таковске и Народног Фронта, које би испребијале велики број грађана, што би после могло да се правда наводним нападима на припаднике МУП-а у Пионирском парку. Како није било дозвољено летење цивилним дроновима, а сигурносне камере су јелте осигуране, то нико жив после не би могао да материјално докаже шта се тачно десило.

Маса би била потиснута ка Славији и Врачару, а затим разбијана на мање групе и пребијана и/или хапшена. Победа.

Студенти нису за непосредан циљ протеста зацртали никакву "револуцију", нити "промену власти" већ само најмасовнији скуп у историји града, дочим Председник јесте јавно декларисао како ће "све бити готово у суботу". Мислим да је јасно ко остварио своје планове, а ко није

Шта се међутим десило да поремети ову импровизацију је тешко рећи. Прво су након учесталих инцидената који су потицали из Пионирског парка редари поскидали прслуке и прогласили крај протеста, чиме су се јасно оградили од свега што следује, затим сонични удар није изазвао баш онакву панику каква је вероватно била очекивана, потом је очигледно дошло до некакве интеракције између МУП-а и команде батинаша, након чега су се ови повукли. Нешто слично се поновило и ноћас у Новом Саду. Могуће је и да је дошло до временског раскорака између предвиђене ескалације насиља на платоу и употребе соничних удара и јуриша батинаша у Српских владара, те даје моментум када би било могуће једно оправдати (боље рећи забашурити) другим напросто изгубљен.  Какви год да су "добри духови" то вече били на дужности, ствар је разрешена неочекивано благородно.

Употреби соничног оружја се са обе стране придаје превелика пажња. Од стране опозиције и грађанства (мање самих студената) се од употребе прави драма и политичко питање-што није сасвим без основе, јер иако у питању није "забрањено", већ само законом "непредвиђено" средство, каква се узгред користе и у "развијеним демократијама" али је ипак несмртонсоно, и вероватно у истој равни релативне опасности по здравље као и сузавац. Са друге стране режим неформално подгрева хорор приче како би обесхрабрио будуће учеснике протеста, што је врста државног тероризма (не  да је то у питању нека новина) ниског профила, а са друге званично негира све и покушава да геслајтује не само целу земљу, већ цео свет да се ништа није десило, ко клевеће и лаже биће ухапшен. Наратив да је то све само последица "масовне психозе и панике" је очигледно био спремљен унапред, јер сам га видео да је пласиран још то исто вече, можда пар сати након догађаја. То неће проћи јер постоји сувише не само сведока (укључујући и странце), већ и материјалних доказа.

Оно што је међутим битније питање од непосредних здравствених последица таквих система јесте тактичка употреба. Наиме, ко год да је издао налог за употребу је то учинио против сасвим мирних демонстраната, што је позитивистички доказиво. И то јесте валидно политичко питање. Јер полицијска правила тачно предвиђају околности када се примењује сила (не да се та правила баш поштују, али постоје), а сасвим је сигурно да те околности сада нису биле испуњене. Посебно питање је ако војска и полиција нису употребиле тај систем, а ја сам склон да им верујем, онда ко јесте? Ко може да планира употребу нелегалних средстава над мирним грађанима и организује параполицијске структуре изван законима уређеног система безбедности? То је политичко питање првог реда, али и питање за кривичну одговорност за (иронично) рушење уставног поретка. 

Баш зато толика нервоза око тог питања и хистерични покушаји да се питање утули, као и необично широка "дебанкерска", "рационалистичка" деконструкција догађаја по капиларним мрежним утицајима.

Успут, верујем да је камп јутро након Маричке битке изгледао уредније него напуштен зверињак у Пионирском парку.

У сваком случају, сви они који се буне што "није било нечега" те да су "кукавни студенти издали" су или корисни идиоти режима, или ботови. Добро је што "није било ничега", јер да је "било нечега" сада би имали десетине или стотине мртвих цивила и заведено ванредно стање које би могло да изазове грађански сукоб ширих размера.

У рату се успех војних операција мери степеном остварености зацртаних циљева. Некада су ти циљеви јасно дефинисани, некада само начелно декларисани. Но у сваком случају то је једини валидан параметар процене, све остало је домен пропаганде Као што Руси никада нису декларисали да ће "узети Кијев за три дана", па самим тим њихово неузимање Кијева за три дана не може да се сматра неуспехом, тако ни студенти нису за непосредан циљ протеста зацртали никакву "револуцију", нити "промену власти" већ само најмасовнији скуп у историји града, дочим Председник јесте јавно декларисао како ће "све бити готово у суботу". Мислим да је јасно ко остварио своје планове, а ко није.