Као што то често бива, у питању је чиста "илузија", иста она, коју користе мађионичари, приликом извођења трикова. Ја заиста не верујем да је ова "илузија" премијера Србије намерно учињена, већ напротив, чврсто верујем да ју је изрекао, само због сопственог незнања.

Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су делимично потресени унутрашњим трвењима и неслагањима кoја се често предимензионирају и додатно ‘зачињавају’ у медијима. Ко је заинтересован да се десница и свака друга странка сем напредњака, растуре, ослабе и поделе?

Заиста, могуће је сарађивати са неким па се затим разочарати у њега. Међутим, чиме је Бакарец разочаран? Има много тога, али упадљиво је да се скоро све што јој замера догодило пре него што је она дошла на чело ДСС-а, а самим тим и пре него што је он дошао у прилику да сарађује са њом и „да јој шансу“.

У овим колумнама се у неколико наврата могла наћи и веома снажна и отворена одбрана лика и дела Александра Вучића и то је очигледно спада у редовну активност Института за јавну политику. 

Ако већ Хрватска хоће да мења тренутну границу са Србијом позивајући се на прошлост, Србија мора да искористи бројне и убедљиве историјске аргументе који оспоравају само присуство Хрватске на обали Дунава.

Референдум на који позивају предсједник Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске има за циљ да се исправе кршења Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ на начин који је у потпуности усклађен са њима.

Чудна нека логика дотичног господина. Србија и српски народ успевају да се се одбране од наметнуте и неосноване оптужбе да су геноцидни, а тиме себи задају аутогол. Ту се већ не ради о накарадном тумачењу једног догађаја, нити о новинарској етици. Ту је у питању крајња злонамерност једног човека.

Неисцрпан је број таквих уцена на које власт пристаје не би ли добила нешто јавне политичке подршке и финансијске позајмице. Истовремено, иза кулиса, док пешчани сат трајања цури, Влада се критикује због недовољно „транспарентности“, мањка „медијских слобода“, подршке Додику, непредавања Шешеља.

ВАНУ се својом вољом и вољом свих својих чланова присајединила САНУ 1992. године. Падом Милошевићевог режима, аутономаши су без успеха покушавали да „обнове самосталност“ ВАНУ. Илегална европска регија опет ставља у задатак Скупштини Војводине да нашим новцима плаћа једно приватно удружење које би да се зове „академија“.

Данас ми морамо, да децу "за данак у крви", сами комплетно одгајамо, финансирамо и школујемо, и то све до њихових 30-так година! Најчешће смо, за разлику од некада, у обавези да им финансирамо, комплетно школовање, укључујући и факултет и постдипломске студије!