Што је више клевета и лажи, вођа нам је милији и дражи, или Србија се дестабилизовати неће

Од првих дана када је пре двадесет две године постао члан Српске радикалне странке и као њен посланик ушао у Народну скупштину, отпочевши тако своју професионалну политичку каријеру, Александар Вучић се одликовао агресивношћу, нарцисоидношћу, непоштовањем политичких противника и коришћењем крупних речи без покрића.

Ако се такав његов начин у почетку и могао правдати његовом младошћу, неискуством и нестрпљивошћу да се домогне власти, он се више, бар у последње три и по године, откако је постао најпре потпредседник а затим и председник српске владе, не може тако објашњавати.

Поготово што је он постепено преузимао улоге осталих чланова Владе и мало-помало постао апсолутни господар Србије, који се пита за све и о свему даје коначну реч.

Уколико се може веровати анкетама, тако га доживљава добар део грађана наше земље. Чим им се нанесе нека неправда, људи прете да ће се жалити Вучићу, очекујући да он праведно пресуди, односно, да њима за право.

У свакој власти невоља је то што је упоредо са њеном величином све јаче и осећање страха да се она може изгубити. И то не природним путем, на изборима, већ што јој прете завере домаћих злотвора повезаних са мрачним силама из иностранства.

Ко зна из којих разлога и, наизглед ничим изазван, пре десетак дана амерички амбасадор у Београду, г. Кирби, нашао је за потребно да се правда, тачниј, да објасни како САД немају никаквог разлога да раде на рушењу Вучића (а и зашто би то чиниле кад он има савршену сарадњу са Белом кућом).

Но тек што се српска јавност мало умирила, сазнала је за другу, још извеснију и страшнију заверу. Док се премијер спремао за одлазак у Кину, огласио се главни уредник Информера Драган Вучићевић, и упозорио га да никако не креће на пут, јер је у Србији све спремно за пуч, који предводе две министарке.

Несаломљиви и неустрашиви премијер, међутим, не отказује пут, не допушта да га тамо неке пучисткиње уплаше, већ одлази у Кину, а Србија све време док он тамо борави стрепи, не зна шта све може да је снађе у његовом одсуству.

Он се, међутим, после успешно завршених преговора у Кини враћа у земљу у којој, срећом, пуча није било. Грађани Србије могу да одахну, али кратко. Стиже им нови црни облак, нови разлог за страх. Курир их обавештава како је Вучић са својим братом и Драганом Вучићевићем, главним уредником Информера, у неком подруму наговарао бившег директора Курира да лажно оптужи власника тога листа Александра Родића, разуме се, не за лепе очи, него нудећи му разне повластице и висок положај у СНС-у.

Ако је дотле некоме изгледало да је ово што се дешава у нашој земљи неозбиљно и неважно, сада је постало јасно како је све смишљено да се нашкоди лику и делу А. Вучића, а самим тим и да се дестабилизује Србија, јер он је – Србија.Стога је јавни тужилац најавио покретање поступка како би се спречило угрожавање уставног поретка земље.

Министри и министарке, као што је већ уобичајено, утркивали су се у давању вербалне подршке премијеру, а најдаље је међу њима отишао министар здравља. У потпуном раскораку са кодексом своје професије, објаснио је српској јавности како бивши директор Курира, који је оптужио премијера, има озбиљних здравствених проблема и да се њима може објаснити његово сведочење.

Иако га нису звали на саслушање, А.Вучић се добровољно подвргао полиграфу, и то у недељу, између два састанка са Томиславом Николићем (који му је, разуме се, дао безрезервну подршку), а, како је затим одушевљено изјавио министар полиције на конференцији за штампу, полиграф је несумњиво потврдио да премијер говори истину када је рекао да човека који га оптужује није никада срео у животу. (На страну што је полиграф у свету одавно одбачен као средство којим се прибављају докази и које не прихвата ни један суд.)

У међувремену је приведен и један бивши полицајац који је осам пута за 24 сата затечен како обилази око Вучићеве куће, док је министар одбране изјавио да је председник Владе најугроженији човек у Србији.

Све у свему, не може се рећи да је у нашој земљи живот досадан. Недостају само митинзи подршке премијеру, али не треба дуго чекати да их чланови СНС-а и његових коалиционих странака организују у Београду и широм Србије.