Jасно je да се Демократска странка још увек није програмски и организационо консолидовала и да ће се и даље наставити њено лутање и осипање, јер она није у стању да обезбеди програмску веродостојност и морални интегритет.

Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане на последице активности које финансирају владе НАТО. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере онда када буде тешко да се исправе грешке које су у наивности, површности или заблуди учинили.

Зашто овај некада медијски свеприсутни сегмент елите не подржава гласније премијера и његову политику можда има и прозаичније објашњење. Некада неопходни да атлантизују београдске власти када оне пружају сувише јак отпор сада су потпуно беспотребни.

Било би занимљиво да сазнамо коју мизику слуша Александар Вучић док пише своје говоре и ауторске текстове, али једно је сигурно морао би да поради на метафорама јер су се од превелике употребе добрано излизале или да промени саветнички тим који му осмишљава његово „ауторско“ дело јер је упао у опасну замку понављања и самоцитирања.

Уједно, морам и да вас подсетим, на огроман број невладиних организација, финансираних новцем из САД, Европске Уније, као и појединачних земаља Европе, које скоро по правилу, воде политику против интереса Србије, њеног народа и владе

Професорка Смиља Аврамов је у једном кратком периоду деведесетих година на почетку југословенске кризе била правни саветник Слободана Милошевића,али сигурно није била креатор његове политике јер је врло брзо након првих преговора о судбини Југославије и Србије напустила ову позицију.

Наравно да нико то не би пожелео, и нико то не жели. Не само косовски Срби, које на њиховим огњиштима у покрајини сада држи само пркос и инат, већ ни косовски Албанци, које на њиховим огњиштима више не држи ништа. Масовни егзодус Албанаца са Косова представља непосредни и очигледни показатељ размера пропасти коју је западна империјална политика нанела Србији на Косову.

Овај текст нема за циљ да буде одбрана НСПМ-а, а ни његовог главног уредника, већ се ради о указивању на погубну праксу политичких дисквалификација која се сада може пласирати и под окриљем европске Конвенције о људским правима.

Просто је невероватно, да неко учествујући у законодавној па повремено и извршној власти земље, после неког поодмаклог врменског  периода каже да је правио страшне грешке, а да никога не занима да се позабави тим грешкама и установи колико су оне имале последице по државу и њене грађане!

Пре свега - да не буде никакве дилеме - опште је познат степен блискости председнице у суседству са САД и НАТО, а у најкраћем замисливом року постало је сасвим „бјелодано“ и колико је „пријатељски“ настројена према Србима.  И обе ове чињенице и те како заслужују политичку пажњу, и чине незаобилазне теме за дискусију.