Захваљујући катастрофалној и погубној политици А. Вучића, само јe потврђeна сасвим очиглeдна чињeница да јe овај издајнички напрeдњачки рeжим осудио прeосталe Србe да на Косову и Мeтохији живe у нeкој врсти гeтоа или рeзeрвата

Република Србија је данас угрожена противправним споразумима којима су српске власти нарушиле међународно и унутрашње право и саму државност Републике Србије.

Па чему смо се, онда, обрадовали? Томе што је један од нас, у много чему и највећи, одлучио да, у име свих нас, и што је још важније, уместо нас, погине за ову земљу?

„Не будали, Србине мој, него на ноге па ајмо, задњи су часи“! „Устао бих, Боже, веруј ми, ал не могу, није до мене, до Бога је!“

Према томе, у аргументацији у вези рудника литијума у долини Дрине неопходно је да Срби укључе и аргументацију о геополитици сопственог простора, а не да слепо прихватају готова геополитичка „решења“ са Запада

Протести су већ јасно политички артикулисани, јер то јесу и политички протести, а садржани су у израженом захтеву да се у Народној Скупштини донесе Закон о забрани ископавања литијума и бора у Србији

Вучић не бира средства и нема преко чега неће газити не би ли купио љубав и саосећајност народа. Оно чега полако постаје свестан то је да се полако, али сигурно ближи крај његове владавине. Живи били па видели, али није далеко дан када ће се то десити

Годинама сам себи понављао да неће Свети Сава допустити да његов народ нестане, макар да неће дати да нестанемо као кукавице које гледају док их чисте са Косова и Метохије. Изгледа да ни Свети Сава неће преко онога што смо сами спремни да урадимо. А то је тренутно – ништа

Суштина тзв. Женевске школе неолиберализма може се сажети у серији поставки. Оне нису замишљене као заповести већ као тврдње. Неке од њих су да глобализам надвладава национализам; Светски економски поредак зависи од заштите dominiuma(владавине својине) против посезања imperiuma (владавине државе)

Организовање подршке Србима на Косову и Метохији широм Србије и у њиховој борби за опстанак и тражење формулисања проактивне и доследне државне косовске политике били би једини прави одговор на вапај Срба јер би тако показали пре свега себи а затим и међународној заједници да Косово и Метохија нису изгубљени и да то није готова ствар, већ да је оно било и остало најважније политичко и животно питање у Србији.