„Nabuko“ ponovo u igri

Kada je u decembru započeta gradnja Južnog toka delovalo je da je projekat izgradnje konkurentskog gasovoda „Nabuko“ definitivno propao. Ali ovaj projekat, koji bi za razliku od Južnog toka zaobišao Srbiju, ipak nije stavljen ad akta, zbog odlučnog stava EU da želi da smanji energetsku zavisnost od Rusije i težnje SAD da minimizuju ruski uticaj u energetici Evrope.

Zbog nemogućnosti ostvarivanja originalnog plana projekat Nabuko je sredinom prošle godine izmenjen i skraćen na 1.300 km, a prema novom planu, gasovod „Nabuko-Zapad“ bi trebalo da prenosi gas iz Azerbejdžana do tursko-bugarske granice, a zatim preko Rumunije i Mađarske do austrijskog Baumgartena.

Izgradnja Nabuko-Zapad bi trebalo da počne u Bugarskoj, sredinom ove godine, a Bugarska, koja ima veoma važnu ulogu i u Južnom toku, planirana je da bude nosilac i drugog projekta. S tim ciljem je početkom januara u Sofiji održan sastanak Komiteta za Nabuko, na kome su pored predstavnika zemlje domaćina, učestvovale i vladine delegacije iz Austrije, Rumunije, Mađarske i Turske. Skupu su takođe prisustvovali i predstavnici kompanija investitora, Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Međunarodnog monetarnog fonda, što sugeriše da je za razliku od prve verzije, realizacija projekta skraćenog Nabuka mnogo verovatnija, uz ključnu ulogu Bugarske i snažnu podršku Evropske komisije.

Bugarska deonica Nabuka iznosi 424 kilometra, a ona bi trebalo da se nastavi na budući Trans-anadolijski gasovod, koga će graditi Azerbejdžan i Turska. Pored Bugarskog energetskog holdinga (BEH), trenutni deoničari Konzorcijuma Nabuko su i rumunski Transgas, turski Botas, austrijski OMV, nemački RVE i mađarski MOL. Svaka kompanija kontroliše 16,67 posto udela, a gas za ovaj gasovod bi trebalo da stiže sa polja Šah Deniz 2 u Azerbejdžanu, čiji su deoničari, predvođeni kompanijom Britiš Petroleum, odlučili na sastanku u Sofiji da u načelu prihvate ponudu da u konzorcijumu Nabuko imaju 50 odsto udela. Kako piše internet magazin „Blumberg“, u igri za transport azerbejdžanskog gasa bio je i Trans-jadranski gasovod, koji je planiran  preko Grčke do Italije, ali je ponuda Konzorcijuma Nabuko bila ubedljivija. Ipak, do konačnog dogovora i potpisivanja ugovora doći će tek posle detaljnih pregovora zainteresovanih strana, čiji se završetak očekuje u junu 2013, kada bi trebalo da se donese i konačna odluka o početku gradnje Nabuka-Zapad.

Skraćeni Nabuko, i pored napora Evropske komisije, ipak neće moći da u znatnijoj meri umanji zavisnost od Rusije, pošto ni za njega nije obezbeđena dovoljna količina gasa. Novi Nabuko bi trebalo da ima kapacitet od najviše 16 milijardi kubnih metara gasa, dok se njegovi graditelji nadaju da bi u slučaju pronalaska novih izvora njegov kapacitet mogao da bude povećan na 32 milijarde. Za sada je iz azerbejdžanskog polja Šah Deniz 2 obezbeđeno samo oko 10 milijardi kubika gasa, što je samo mali deo potreba Evrope.

Prvobitni plan za gasovod Nabuko, koji bi dopremao gas iz Azerbejdžana i Turkmenije i Irana, nije ostvaren zbog loših odnosa sa Iranom i neekonomičnosti celog projekta pošto nisu obezbeđene dovoljne količine gasa. To je u suštini bio politički projekat koji je trebalo da odvrati Ruse od izgradnje Južnog toka, i koji je računao pre svega na gas iz Irana, dok su Rusi ranije na nekoliko decenija zakupili gasna polja u Turkmenistanu i Azerbejdžanu, čime je Nabuko zakopan pre nego što je i započeo. Izgradnja skraćenog Nabuka ostavlja mogućnost da stari projekat jednom ipak bude realizovan u slučaju pokoravanja Irana, koji je i zbog toga umnogome meta planova zapadnih stratega. Napori koje preduzimaju zvaničnici EU i SAD u nastojanju da Bugarsku i ostale zemlje navedu da diverzifikuju snabdevanje, svedoče da energetski „hladni rat“ nije ni blizu kraja.