Коментар дана | |
„Набуко“ поново у игри |
![]() |
петак, 11. јануар 2013. | |
Због немогућности остваривања оригиналног плана пројекат Набуко је средином прошле године измењен и скраћен на 1.300 км, а према новом плану, гасовод „Набуко-Запад“ би требало да преноси гас из Азербејџана до турско-бугарске границе, а затим преко Румуније и Мађарске до аустријског Баумгартена. Изградња Набуко-Запад би требало да почне у Бугарској, средином ове године, а Бугарска, која има веома важну улогу и у Јужном току, планирана је да буде носилац и другог пројекта. С тим циљем је почетком јануара у Софији одржан састанак Комитета за Набуко, на коме су поред представника земље домаћина, учествовале и владине делегације из Аустрије, Румуније, Мађарске и Турске. Скупу су такође присуствовали и представници компанија инвеститора, Генералног директората за енергетику Европске комисије, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и Међународног монетарног фонда, што сугерише да је за разлику од прве верзије, реализација пројекта скраћеног Набука много вероватнија, уз кључну улогу Бугарске и снажну подршку Европске комисије. Бугарска деоница Набука износи 424 километра, а она би требало да се настави на будући Транс-анадолијски гасовод, кога ће градити Азербејџан и Турска. Поред Бугарског енергетског холдинга (БЕХ), тренутни деоничари Конзорцијума Набуко су и румунски Трансгас, турски Ботас, аустријски ОМВ, немачки РВЕ и мађарски МОЛ. Свака компанија контролише 16,67 посто удела, а гас за овај гасовод би требало да стиже са поља Шах Дениз 2 у Азербејџану, чији су деоничари, предвођени компанијом Бритиш Петролеум, одлучили на састанку у Софији да у начелу прихвате понуду да у конзорцијуму Набуко имају 50 одсто удела. Како пише интернет магазин „Блумберг“, у игри за транспорт азербејџанског гаса био је и Транс-јадрански гасовод, који је планиран преко Грчке до Италије, али је понуда Конзорцијума Набуко била убедљивија. Ипак, до коначног договора и потписивања уговора доћи ће тек после детаљних преговора заинтересованих страна, чији се завршетак очекује у јуну 2013, када би требало да се донесе и коначна одлука о почетку градње Набука-Запад. Скраћени Набуко, и поред напора Европске комисије, ипак неће моћи да у знатнијој мери умањи зависност од Русије, пошто Првобитни план за гасовод Набуко, који би допремао гас из Азербејџана и Туркменије и Ирана, није остварен због лоших односа са Ираном и неекономичности целог пројекта пошто нису обезбеђене довољне количине гаса. То је у суштини био политички пројекат који је требало да одврати Русе од изградње Јужног тока, и који је рачунао пре свега на гас из Ирана, док су Руси раније на неколико деценија закупили гасна поља у Туркменистану и Азербејџану, чиме је Набуко закопан пре него што је и започео. Изградња скраћеног Набука оставља могућност да стари пројекат једном ипак буде реализован у случају покоравања Ирана, који је и због тога умногоме мета планова западних стратега. Напори које предузимају званичници ЕУ и САД у настојању да Бугарску и остале земље наведу да диверзификују снабдевање, сведоче да енергетски „хладни рат“ није ни близу краја. |